Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Орах листа, зелени орах…“

БНР Новини
Фотографија: архива

Постоје бројна фолклорна предања, веровања и сујеверја о ораху који има значајну улогу у народним обичајима, у многим приликама код нашег народа од рођења до смрти и бројним пословима, у радне и празничне дане, у очувању здравља и лечењу од болести.

Поред храста, јавора и бора, орах је један од симбола Светског дрвета, за које се верује да је то дрво знања, космичко или пак дрво живота. У народним представама зимско сунце се налази у коренима ораха, па је стога време хладно. Ова биљка је поимана и као својеврсни пут који симболички повезује овоземаљски и онај свет. На велики црквени празник Педесетнице, у народу познат и као Духови, којим се прославља силазак Светог духа на апостоле у Јерусалиму 50 дана по Васкрсу, жене остављају свеже убрано орахово лишће на гробовима својих најмилијих. Према веровању, душе умрлих слободно лутају светом живих до 50. дана после Васкрсења, а потом се, на Педесетницу, опет враћају на онај свет. Младо лишће ораха даје мир и покој душама мртвих. Такође је обичај да верници носе у цркву орахове гранчице на којима клече за време богослужења, верујући да тако могу чути и видети своје преминуле сроднике.

Орах је један од симбола буђења и оживљавања природе у пролеће. Он је опеван у народној поезији и многим народним песмама. У некима од њих се прича да се испод крошње ораховог дрвета окупљају хајдуци, народни бранитељи од Турака, или пак мајстори кујунџије који израђују накит и украсне предмете за свадбене дарове. Међутим, у нашем народу је уврежено веровање да није добро седети, одмарати се или спавати у хладовини ораха. Ко под њим заспи, изгубиће снагу. У ноћно доба орах је тајанствено зборно место злих сила. У крошњама му обитавају ђаволи, злодуси, виле и јуде. Сматра се да ће онај ко седи испод ораха, бити погођен опаком болешћу. Ово веровање је можда повезано са чињеницом да орахово лишће садржи твар отровну за друге биљке а и за инсекте, која продире у тло преко киша и спречава другу вегетацију да расте испод дрвета. За орахово дрво се такође верује да није добро да буде у близини куће, како због жила, тако и због сенке која пада на њу.

У нашем народу још увек живи веровање да ко посади орах, умреће када му стабло достигне дебљину врата. Као заштита је могао да послужи магијски круг који су некад мушкарци правили од свог појаса и у његовој средини ископавали рупу за сађење младице ораха. У неким крајевима Бугарске су уместо појаса користили обруч.

Упркос веровањима да орах доноси несрећу, у другим културама се он сматра светом воћком. У појединим старим обредима, не само словенским, орах је симбол плодности и изобиља, а код нас се сматра и као симбол здравља. Ораси су неизоставни део празничне трпезе на Бадње вече, а без њих се јела не прекађују. Сваки укућанин разбије орах да види каква му је срећа те године. Ако је језгро ораха здраво и једро, биће добра година ономе ко га је искрцао, ако не, верује се да ће поболевати и да неће те године имати среће. Обичај налаже да домаћини коледаре и суроваре дарују орасима.

Орахово лишће има магијску моћ. Према народном веровању, оно тера аждаје и виле и зато су током Русалне (Духовске) недеље (недеља после Духова која представља симбиозу хришћанства и паганизма) девојке и невесте носиле у недрима орахово лишће и пелин.

Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно квалитетно и цењено и има разноврсну употребу – за израду дивног намештаја, резбарија, иконостаса, музичких инструмената (или њихових делова), различитих кућних предмета, за производњу дршки пиштоља и кундака за пушке и у друге сврхе. Свеже лишће је одличан чувар од мољаца и других инсеката. Један од познатих бакиних лекова за здравље костију је да се у воду у којој купају новорођенче стави орахово лишће. Језгра ораха подсећају на људски мозак, зато су га у стара времена сматрали леком за њега. Иначе, орах је као природни лек снажан извор енергије, а богат је мноштвом витамина, минерала и антиоксидансних материја. Његова редовна конзумација подиже ниво доброг, а снижава ниво лошег холестерола у крви, подстиче концентрацију и памћење. Орах је изврсна храна за мозак јер су његови плодови богати омега-3 масним киселинама.

Зелени орах у народној медицини важи као добар лек за чишћење крви, против паразита, спречава настанак парадентозе, побољшава варење. Мед са зеленим орасима незаменљив је лек код смањеног рада штитне жлезде, за болести грла и респираторног тракта, за повећање имунитета.

Такође, од младих орахових плодова се праве лековите тинктуре, а орахово лишће које обилује витамином C употребљава се за спремање лековитих чајева против многих болести. Захваљујући свом укусу, орах има невероватно широку примену у слатким и сланим јелима. Један од најпознатијих специјалитета домаће кухиње је слатко од младих ораха. 

Превод: Марина Бекријева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

50-метарска зељаница, стари занати и музика са Балкана на Фестивалу балканске поњаве у селу Шишковци

Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..

објављено 13.9.24. 07.15

Како је изгледао свакодневни живот у древном граду Анхијалу, данашњем Поморију

Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..

објављено 2.9.24. 12.25

Повратак коренима – Национални тракијски сабор у селу Старозагорске бање

Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..

објављено 31.8.24. 08.10