После тространог сусрета у Софији министара енергетике Бугарске, Румуније и Грчке, посвећеног изградњи интерконектора који ће повезивати гасне мреже три земље, министар енергетике Грчке Панајотис Лафазанис је у специјалном интервјуу за Радио Бугарску изјавио:
- Тространи сусрет министара енергетике Грчке, Бугарске и Румуније имао је за циљ да размотримо и подстакнемо изградњу тзв. Вертикалног гасног коридора. Плаво гориво ће долазити из Азербејџана, па ће преко Грчке наставити према Албанији, а преко Јадранског мора до Италије. Тренутно разматрамо деоницу која ће од Комотинија у Грчкој пролазити кроз територију Бугарске све до румунске територије. Резултати наших разговора су веома охрабрујући, а најважније је да смо разрадили календар реализације пројекта, чији је основни циљ да се потрошачима – грађанима и фирмама, понуде боље цене. То је један добар почетак, а надаље ћемо морати да координишемо наше напоре да би смо ту идеју реализовали до краја.
Изградња бугарског дела гасовода почеће 2016. и завршиће се 2018. године. Према министру Лафазанису то је веома значајан пројекат, нарочито за будуће генерације. Споразум је већ чињеница: одлуке су донете, истраживања су урађена, све је зацртано, обезбеђено је и финансирање – остаје само да се реализује.
- Овај пројекат је од европског значаја и мислим да ћемо имати довољно средстава да би смо га успешно привели крају, категоричан је грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис. То неће бити једино цеви за транспортовање природног гаса. Биће уједно проводници пријатељства и сарадње наших народа. Односи Бугарске и Грчке су одлични, али увек има простора за још бољи развој. Енергетика је база, на којој се граде економски односи, улажемо напоре и у сфери трговине, инвестиција, туризма и културе. Наши народи имају заједничке културне корене, традиције, заједнички историјски развој и наравно могу да имају и заједничку будућност – на бази заједничких вредности и циљева, нагласио је у закључку грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис.
Превела: Катарина МаноловаПрема речима вицепремијерке и привремене министарке финансија Људмиле Петкове, очекује се да буџетски дефицит буде 3%, али је то постигнуто захваљујући додатним напорима, а не планирањем, јер велики део трошкова није био унапред укључен. Петкова..
Европска инвестициона банка (ЕИБ) одобрила је зајам у износу од 250 милиона евра Бугарској за суфинансирање приоритетних пројеката у оквиру европских програма за период од 2021. до 2027. године. Према информацијама које је објавила банка, финансирање..
У периоду јануар–септембар 2024. године, извоз робе из Бугарске у Европску унију смањен је за 3,6% у поређењу са истим периодом прошле године и износио је 20,895 милијарди евра. Главни трговински партнери Бугарске у ЕУ су Немачка, Румунија, Италија,..