Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1982. - „Оркестар без имена“ и пут ка сновима

БНР Новини

1982. г. одржана је премијера филма „Оркестар без имена“. То је прича о четворици мушкараца различитих занимања који премда и нису професионални музичари, сањају да освоје престижне сцене. Ово филмско остварење и данас привлачи публику различитог узраста, а иначе је свакако један од најгледанијих домаћих филмова. Редитељ је Људмил Кирков, сценарио је написао познати бугарски драмски писац Станислав Стратијев, а у главним улогама наступају миљеници домаће публике Георги Мамалев, Павел Попандов, Филип Трифонов, Велко Канев, Катерина Евро, Марија Каварџикова. Аутор музике је Борис Карадимчев. Поред маркантних ликова, незаборавне остају песме „Остајемо“ у извођењу Маргарите Хранове и „Наш град“ у извођењу групе „Тангра“.

Део филмских кадрова снимљен је у Ајтосу, граду који се налази у близини јужног приморја Бугарске, а иначе је филм углавном снимљен у одмаралиштима Сунчев брег, Черноморец и Дјуни (Дине).


У интервјуу, који се чува у Тонском архиву БНР, композитор Борис Карадимчев, који је овај свет напустио прошле године, каже:

Стварно је то предиван филм. Прави филмови који одушевљавају публику су они, који кроз судбину људи говоре о судбини глумаца. „Оркестар без имена“ је веродостојна прича о судбини многих музичара, који пуни елана и емоција свирају у жељи не само да покажу вештине уметничког изражавања, него и да људе веселе и забављају. То су просечни музичари, који најрадије наступају у локалима, али се често суочавају са разним животним недаћама. На крају филма они кажу: „остајемо, остајемо“ али се под тиме подразумева „остајемо са нашим жељама и сновима“.

Глумац Георги Мамалев се сећа свог рада на том остварењу: „Имао сам велику срећу што су ме изабрали да учествујем у филму „Оркестар без имена“. Он је за мене био као птичица која ми је донела срећу у професионалном животу. Додуше, судбина ми је била и у другим приликама наклоњена, али играти у филму који је освојио љубав публике својим непролазним уметничким вредностима и који је на високим позицијама ранг листа најомиљенијих и најгледанијих домаћих филмова, било је за мене велика шанса и огромна радост.“ Мамалев додаје да је сценарио написан специјално за ове глумце, па су зато они и решили да задрже своја права имена. Одржана је аудиција једино за певачицу Рени, чију улогу тумачи Катерина Евро.

Опет у Тонском архиву откривамо и неке амблематичне дијалоге из филма „Оркестар без имена“, један од којих је тај између Георгија Мамалева и Георгија Русева о бубњевима и њиховом утицају на комшије:


- Здраво чика Петре, кажи шта кажеш, само брже, јер сад држим пробу.

- Аман, Гоше, зазвонили нам уши од твог бубњањa. Оглувећемо... Ајд' ја ћу се некако снаћи, али погледај коке, престале су да носе јаја. Замисли само, имам ја 20 кокоши, а идем на пијацу по јаја. И на ратишту сам био, таква чуда никад није било..... Кад наиђу бомбардери, бомбе почну да хуче, али и то зна да престане, док ти не знаш, од јутра до вечери само лупаш бубњеве. Каква ти је то уметност?!

- И Бетовен је био глув, али је био генијалан, зато се ти немој бојати.

- За Бетовена не знам, то је његова ствар. А ја теби кажем да је ово неподношљиво.

- Нема друге, уметност тражи жртве, чика Петре. Знаш ли ти како је почео Луј Армстронг? Уз то црнац у Америци. Али однегде се мора почети.

- Ма какав почетак, бре дечко? Ја теби говорим о престанку.

- Немој чика, то ти је музика, само што ти не можеш да је осетиш.


По речима Николаја Николајева који тумачи улогу Италијана Ђанија Леопардија, филм је доживео феноменалан успех зато што је редитељ успео да од глумаца начини коауторе овог дела.. „Оркестар без имена“ сврставамо у класику домаће филмске уметности. И мада је ово једна од најбољих бугарских комедија, она се фокусира и на озбиљне теме: о пријатељству, љубави и уметности. Вероватно због тога као и због брилијантне глуме, „Оркестар без имена“ је међу најомиљенијим бугарским филмовима свих времена.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Влада Филипа Димитрова

1992. г. – Филип Димитров - премијер прве десничарске владе Бугарске након пада комунистичког режима

Задатак нам је да учинимо Бугарску нормалном државом, а не савршеном. Људском бићу је у природи да живи у свету у којем му држава не седи за вратом и не одређује шта да ради и мисли, у свету у којем га она не поучава како да живи. Наше гаранције су..

објављено 9.7.15. 13.39

1991.: Јелисавета Багрјана – вечита и непоновљива за сва времена

Лепа, паметна и помало егзотична, Јелисавета Багрјана је звезда културног неба Бугарске које је иначе готово у потпуности резервисано за представнике јачег пола. Упркос својој осетљивости и крхкости, песникиња је показала задивљујућу снагу и..

објављено 5.7.15. 10.10

1990. година: Време је наше

„Време вере, наде и љубави. И одсуства мудрости.“ Овим речима је окарактерисао почетак 90-их година Петко Ковачев, који је тада био члан Федерације независних удружења студената и Удружења Екогласност. Године 1990. догађаји су текли бурно:..

објављено 28.6.15. 10.30