Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Фестивал уметности "Априлци инспиришу" – 2015

БНР Новини

9. маја старопланински град Априлци слави свој Дан у знак сећања на подвиг свих јунака који су херојски погинули у Априлском устанку 1876. године. Устанак је био жестоко угушен, али је упркос томе показао целом свету да су Бугари у Османском царству спремни да поведу борбу за националну независност и ослобођење. У Априлцима се на тај дан кроз реконструкцију историјских догађаја, који су се догодили пре 139 година, дочарава атмосфера тог времена.

2014. године је у данима који су претходили овом славном датуму, у организацији Општине Априлци и Факултета ликовне уметности Универзитета "Св. Ћирило и Методије" у Великом Трнову, одржано прво издање Фестивала уметности "Априлци инспиришу."

У основи догађаја је идеја да ће у току три дана три ствараоца, представника три различите врсте уметности – сликарства, вајарства и музике, позвати три колеге. Или као што организатори догађаја кажу, ово је формула: "Три помножено са три… са три" (3х3х3). Доц. Владимир Аврамов, професор Великотрновског универзитета и утемељивач фестивала открио је детаље о овогодишњем издању фестивала:

Циљ нам је да наставимо оно што смо прошле године почели, дакле, жеља нам је да инспирисани традицијом стварамо уметност помоћу савремених изражајних средстава и модерне стилистике. Ништа унапред не припремамо, све треба да се направи на месту попут старих Атлантиђана који су снагу црпели из земље. Априлци се налазе у централном делу Старе планине познатом по својој изузетно лепој природи која зна да инспирише и мотивише уметника. Сликари ће осликати пејзаже тог краја. Два уметника ће насликати платна на тему "Херојство". Милен Џановски ће поставити уметничку инсталацију за чију је израду користио клепетуше. Пет великих клепетуша биће распоређено испод великог каменог моста у Априлцима. "Језици" огромних клепетуша биће уроњени у реку и у зависности од водене струје они ће производити тонове различитих интензитета. Инсталација се може одредити као синкретичко дело. Само постављање инсталације ће бити једна од атракција. Аутор дела се бави алпинизмом, а за ову прилику је припремио разну ужад у боји што ће такође бити занимљиво гледаоцима. Калкански зид једне зграде биће покривен винилом. Тако изгледа ауторска композиција, 3D колаж, који ствара илузију просторног пробијања зида. Потрудићемо се да се у кратком року снађемо и створимо квалитетне радове.

И ове године је кустос вајарских радова проф. Стефан Љутаков, шеф Катедре за вајарство Факултета ликовне уметности Универзитета у Великом Трнову:

Прошле године смо направили веома занимљиву малу скулптуру. Она се савршено уклапа у амбијент парка у граду. Без претходне припреме израдили смо две велике птице од метала, отпада и камена. Људи су их изузетно добро дочекали, без обзира на њихово "савремено звучање". И ове године ћемо стварати спонтано, инспирисани местом и материјалима које ће нам обезбедити организатори. У раду учествују двојица студената друге године – Сергеј Пејчинов и Николај Чемберски, изузетно талентовани млади људи. И ове године ће са нама радити Красимир Методијев, студент мастер студија. Имамо реалан простор, могућност пројектовања и реализације свеобухватног пројекта. Тако ћемо поделити своја виђења и чути мишљења осталих – дакле, то су праве ствари које се не могу остварити у атељеу.

Руководилац музичких пројеката је Тодор Котопанов. Заједно са пијанисткињом Магдаленом Василевом млади бас ће 8. маја извести реситал. 9. маја гости фестивала имаће прилику да уживају у етно-џез музици у извођењу Стојана Јанкулова Стунџија и Живко Василев трија.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографију уступили организатори фестивала





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25