Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ћустендил није само синоним за бањски град

БНР Новини

Већина Бугара повезује Ћустендил са минералним бањама. Овај наш југозападни град стекао је славу бањског центра још у доба социјализма, када је овде врвело од туриста и посетилаца. У то време у граду је било мноштво државних лечилишта и домова одмора различитих установа који су нудили могућности за опуштање и здрав одмор по симболичним ценама. Међутим, у годинама транзиције многе од тих база су запуштене, а Ћустендил је изгубио доста од свог имиџа атрактивног бањског туристичког места. Али, у последње време општина бележи раст броја туристичких посета. Испоставља се да људи све чешће долазе овде не само због лековитих минералних вода, већ и због културног и еколошког туризма.


Нови спа хотели у Ћустендилу нуде изврсне услове за одмор и рекреацију са великим бројем разноврсних програма за лечење и опуштање. Неки од тих комплекса са 5 звездица који су права оаза за релаксацију и уживање, јесу суперлуксузни и дочекују имућније госте из земље и иностранства. До краја 2015. године биће завршена изградња великог општинског бањског комплекса са хотелским делом, који ће радити са Националним фондом за здравствено осигурање. Идеја је да се преко фондова за здравствено осигурање других земаља привуку и гости из ЕУ, уверио је Стојан Дертлијски из општине Ћустендил. А иначе, балнеологија у овом крају који је природа издашно обдарила, има хиљадугодишњу традицију.


Претпоставља се да је Ћустендил један од најстаријих градова на територији данашње Бугарске. У 5. веку пре Христа Трачани су у непосредној близини минералних извора основали насеље које је касније, после римског освајања ових простора, постало значајно трговачко средиште и познато бањско лечилиште. О томе сведоче добро очувани остаци античких терми импозантних димензија, грађене са великим замахом. Римљани су назвали град Пауталија и пронели славу чудотворних лековитих врела широм царства. Данас руине некадашњих јавних купатила у центру Ћустендила изазивају радозналост туриста.


Други амблем града је тврђава Хисарлака, која је постојала у касно античко доба и средњем веку, а сасвим недавно је рестаурирана. Локална управа се ослања на културни туризам са идејом да промовише историјско наслеђе овог краја. У ту сврху недавно је, заједно са суседним општинама Земен и Невестино, успостављена туристичка рута у долини реке Струме која обилује манастирима, црквама и траговима средњег века. „Вреди отићи и до водопада Полска Скакавица који је висок 50 м и један је од најлепших водопада у Бугарској. Призор је фантастичан!“, тврди Стојан Дертлијски. У ствари, чист ваздух, обиље минералних вода и прелепа нетакнута природа Осоговске планине у чијем се подножју налази Ћустендил, главни су узрок што се све више туриста опредељује за одмор у том месту. Планински масив се простире на граници Бугарске и Македоније, а његов првенац Руен, са 2.251 метром надморске висине, уврштен је међу 100 националних туристичких објеката Бугарске, као и на листу 10 највиших планинских врхова у нашој земљи. Више појединости о еколошком туризму у Осоговској планини сазнајемо од Стојана Дертлијског:


„То је блага планина која својим заобљеним врховима личи на планину Витоша, надомак Софије. Сваке године крајем августа на врху Руен организујемо састанке представника Бугарске и Македоније. У понуди имамо и бројне пешачке туре, а три планинарске куће локалног туристичког друштва пружају веома добре услове. Поред тога, околина Ћустендила је изузетно погодна за планински бициклизам, а одлично уређене стазе воде до најживописнијих места Осоговске планине. Маунтин бајкови се могу изнајмити у нашем туристичком друштву. У општини је такође отворен туристички центар у којем можете добити подробне информације о локалним атракцијама и опцијама за смештај. Иначе, Ћустендил посети између 100.000 и 150.000 туриста годишње, међу којима има и много страних гостију, махом из суседних балканских земаља – Грчке, Србије и Македоније. Долазе и Британци, Французи и Израелци који су међу највернијим љубитељима бањског и културног туризма.“

Превела: Марина Бекријева

Фотографије: kustendil.bg




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Где ће Бугари дочекати Нову 2025. годину?

Око 700.000 Бугара одлучило је да путује поводом дочека Нове године. Од тог броја, око 120.000 до 130.000 њих изабрало је да проведе празнике у иностранству, док је готово исто толико страних туриста одабрало Бугарску као своју новогодишњу..

објављено 31.12.24. 15.20

Туризам у 2024: Рекордни успеси у сенци неизвесности

Упркос дубокој политичкој кризи која потреса Бугарску и све већем незадовољству у друштву, један сектор успео је да се истакне као светла тачка – туризам. Током 2024. године, земља не само да је успела да се опорави од последица пандемије, већ је..

објављено 31.12.24. 12.05

Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године већи за 11,3%

Број Бугара који су путовали у иностранство у новембру 2024. године порастао је за 11,3% у односу на исти месец прошле године, показују подаци Националног завода за с татистику. Укупно 638.600 бугарских грађана путовало је ван земље, а..

објављено 28.12.24. 12.20