Једна изванредна књига – „Сновиђење о светом Борису Првом” враћа нас у бугарско средњевековље и тачније у драматични 9. век. Издата је у данима када обележавамо 1.150 година од покрштења Бугарске за време кнеза Бориса Првог. Аутор издања је познати сценариста, писац и јавни радник Анжел Вагенштајн. Књига се чита на мах, одједном. А један од разлога је и тај што се аутор директно обраћа читаоцу: „види”, „чуј”, стварајући интиман и близак однос. „Чуј сада, брате мој: испричаћу ти мој сан о Борису, отпеваћу ти га, исплакаћу га.” Овако, понесен причом, не можеш да се одвојиш од епског сижеа, од богатог старинског језика, од јарких и драматичних ликова и упечатљивих сцена.
Кнез Борис I није славан својим победама на ратном пољу. Али уместо тога има јасну визију развоја своје државе: „И најгори мир бољи је за нас и од најбољег рата. Потребан нам је мир – трајан, дуговечан и добар, да бих саградио оно што сам наумио” – каже кнез у књизи. Његова замисао је да обједини Бугаре и Словене који се клањају паганским божанствима у једну хришћанску државу са јединственим писмом. Та његова намера наишла је на отпор 52 бољара, чији су родови истребљени. Борис I се сурово обрачунао и са својим прворођеним сином Владимиром Расатеом, који је, пошто је сео на трон, покушао да врати паганство. Расате је ослепљен и бачен у тамницу.
„Ова Вагенштајнова књига по ко зна који пут демонстрира његову задивљујућу способност да се преваплоћује у различита историјска времена и стања – рекао је на премијери издања песник и писац Иван Гранитски. - Језик је изузетно адекватан епохи Бориса Првог. Иза ове привидне језичке лакоће и сликовитог језика, богатог ликовима, крију се изузетно велики напор и огромна знања из историје… Кнез Борис І је величанствена и трагична фигура. Он је остварио покрштење Бугара и тиме предодредио судбину наших предака. Он је наш најзначајнији државни руководилац захваљујући коме смо опстали.”
Ево и мишљења Бојана Ангелова, председника Савеза бугарских писаца: „Улога Бориса І за бугарску историју од кључног је значаја, зато што је он укинуо паганство и на мапи средњевековне Европе у свом пуном сјају заблистала је тада највећа и најснажнија држава, која ће за време престолонаследника Симеона постати још непрегледнија – од Црног мора па до Јадранског, од Карпата и Трансилваније до Хрватске и до бедема Константинопоља. „Сновиђење о светом Борису І” није једино књижевно дело посвећено оном страшном и величанственом времену, али свакако је најпоетскије, без обзира што није опевано у складним римама и стиховима. Језик је дубоко лирски, јер су речи рођене из дубина срца, из љубави и поштовања према славној прошлости Бугара.”
У својој књизи Анжел Вагенштајн приповеда и о ученицима Пресвете браће Ћирила и Методија, стваралаца словенског писма и супокровитеља Европе. Пошто је примио њихове ученике у своју државу, кнез Борис је створио две књижевне школе: прву у Плиски-Преславу и другу у Охриду, које су уродиле богатим духовним плодовима. Тамо су кроз године свештеници пролазили обуку како да проповедају реч Божију, превођене су богослужбене књиге, стварани су оригинални радови. Ново писмо и књижевност која је створена захваљујући њему проширени су и међу многим другим народима.
За крај да додамо и то да је пре тридесетак година на тај текст, који сада први пут излази у облику књиге, снимљен филм „Борис І”. Редитељ филма је познати бугарски уметник Борислав Шаралијев, а улогу кнеза тумачи омиљени генерацијама Бугара све до данас Стефан Данаилов.
Превела: Катарина Манолова
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..