"Нисам имао оружје код себе. Имао сам ранац и штафелај" – тако гласи наслов изложбе дела славних бугарских сликара и вајара која је недавно отворена у Националном војно-историјском музеју у Софији. Повод за изложбу је 100 година од Првог светског рата и учешћа Бугарске у њему. Бугарска је у ратна дејства 1915. године ушла вођена жељом за постизањем националног уједињења територија насељених превасходно бугарским становништвом. Тада су на ратиште отишли и многи мајстори кичице "наоружани" четкама, бојама и штафелајима.

"Они су били именовани за ратне сликаре у Штабу команде бугарских дивизија, а главни задатак им је био да хватају живе документе битке", прича за Радио Бугарска др Данијела Цанкова-Ганчева, заменик директора Музеја. "Идеја је била да се покаже победнички поход бугарске војске, али су сликари, видевши шта се дешава на војишту, реалистички приказали рат и његова разарања, ужас, трагедије, испијена лица исцрпљених војника, смрт, рањенике и избеглице. Све то данас, после 100 година, можемо видети и осетити захваљујући приказима које су насликали ратни сликари. Они нас воде на ратишта, војне позиције и пунктове. Њихови радови су веран одраз догађаја. Управо због тога смо поносни на њих. Први пут приређујемо тако велику изложбу на којој је изложено преко 400 платна 50 аутора. Више од половине њих се први пут представља јавности. На изложби је коришћена и интерактивна метода, тако се део радова може видети и на тач скрину. Посетиоци ће имати прилику да виде и технику рестаурације слика, као и оригиналне снимке из рата. На изложби су изложене белешке које су хватали сликари и које на најбољи могући начин осликавају осећања која рат побуђује у њима – шта су очекивали, а шта се, у ствари, догодило. Све се то може видети и осетити на изложби."

Једна од слика која је пуна снажног психичког и емотивног набоја јесте платно "Ослободиоци" мајстора бугарског историјског сликарства Димитра Гјуџенова. Више појединости о том платну сазнали смо од гђе Маријете Станеве, шефа Одељења за научно-истраживачку и излагачку делатност Музеја:

"Ова слика је вишеслојна, прожета је људском муком, невољом и тешкоћама. На њој видимо страшно лице рата и његов разоран учинак на људску душу која је дубоко погођена. Видимо један парастос, једну трагедију, док у задњем плану, заробљени у својој тужној судбини, пролазе бугарски војници. Већи део приказаних слика, у ствари, зрачи људскошћу. Дакле, акценат није стављен на жељу за победом, војну стратегију и тактике. Овде видимо цену рата коју морамо платити, нажалост, необележеним гробовима херојски страдалих војника, удовичким сузама и судбином ратне сирочади."

Истакнути сликар Никола Танев, на пример, пише како су се војници смрзавали прокисли до коже у рововима, како су јединицама били потребни дани да би се пробиле кроз снег.

На изложби су приказана писма и извештаји сликара који се чувају у фонду Војног музеја основаног 1916. године. Музеј је уметницима обезбеђивао платна, папир, боје. А они су заузврат давали своје радове. У условима рата није било лако набавити потребне материјале. Стога, не треба да нас чуди да је Гјуџенов скинуо завесу окачену у његовој соби да би је искористио као платно за нову слику коју је назвао "Битка код Русовитог камена". Данас је ова слика део сталне поставке Музеја.

Велик је број талентованих сликара који су на својим платнима приказали ратна дејства. Међу њима су Владимир Димитров-Мајстора, Борис Денев, Константин Штркелов, Борис Митов, Александар Мутафов, Јаким Банчев…

Овде је место да поменемо да ће дела на десетине ратних стваралаца бити објављена у двојезичком двотомном албуму слика "Бугарски ратни сликари у Првом светском рату". Састављач албума чији је први том већ изашао из штампе је доц. др Соња Пенкова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Венета Павлова и БТА