Испало је да је систем финансирања универзитета, код којег се расподела новца врши зависно од броја студената на одређеној високој школи, „трула јабука“ домаћег високог образовања. До тог закључка су дошли експерти Министарства образовања и науке /МОН/. Тренутно се високошколске установе више труде да придобију што већи број кандидата за упис, него да се њихови студенти успешно реализују, сматра проф. Николај Денков, заменик министра образовања. Управо зато једна од основних промена Закона о високом образовању предвиђа повезивање финансирања са квалитетом и резултатима студија, с тим што до 2020. год. оно мора да достигне 60 одсто укупне субвенције.
„Променом начина финансирања желимо да веза између износа средстава и конкретних резултата буде много јаснија - каже проф. Денков. - Када је реч о студентском субвенционисању, ставићемо акценат на квалитет знања и њихову реализацију, а не само на квантитет. Што се тиче финансирања научне делатности, оно треба да се повеже са реалним научним резултатима према објективним показатељима. У неким земљама расподела средстава за науку врши се директно, сходно ономе што се може видети у међународним базама података у облику публикација, цитата итд. Ми желимо да наш приступ буде мало флексибилнији, пошто у различитим научним правцима постоје различити критеријуми и показатељи о томе каква су достигнућа.“
Тренутно се у министарству разрађује методологија валоризације достигнућа научних организација, укључујући универзитете. Она ће постати део система финансирања високог образовања. Припремане законодавне промене предвиђају још поделу високих школа на два типа: истраживачке и образовне. Тренутно се активном научном делатношћу бави негде десетак високих школа, док других 15-20 такође ради у том правцу па би се такође могле сврстати у групу истраживачких, наводи проф. Денков. Ова група ће добијати допунско финансирање како из државног буџета, тако и по европским програмима. Он је међутим признао да је тренутно доста тешко бавити се науком на високим школама, због недостатка финансирања научних истраживања:
„Идеја је, када се финансирање јасно повеже са научним делатностима, да високе школе преосмисле какво је место науке. Могу да уведу допунско финансирање, како је то предвиђено Стратегијом о високом образовању, што би се додавало уз плату предавача, који развијају значајну научну делатност. Тада би већ мотивација укључити се у научна истраживања на високим школама била много озбиљнија.“
Од Министарства рада и социјалне политике, Министарства економије и послодавачких организација очекује се да израде поуздану прогнозу о потребама тржишта да би се планирао пријем на универзитете, кажу из образовног ресора. Међу приоритетним специјалностима које су најтраженије од стране бизниса су инжењери и ИТ стручњаци, за које ће држава издвајати средства. Новац ће се издвајати и за тзв. заштићене специјалности, које нису атрактивне за студенте, али су важне за државу. Као пример проф. Денков је навео педагогију: „Наредних 10 година око 50 одсто наставника ће бити пензијског узраста. Држава већ сада мора да буде веома активна, да би могла да реши тај изазов. Међу заштићеним специјалностима наћи ће се и тзв. „егзотичне“ филологије: арапска, источно азијски језици.“
Тренутно се преко 240 хиљада студената школује на државним и приватним универзитетима. У односу на 1990. год. њихов број је повећан скоро троструко. Добра вест је да је незапосленост међу високообразованим најнижа, негде 4-5 одсто. Лоша је да се више од половине дипломираних студената реализује на позицијама које не захтевају високо образовање.
Превела: Катарина Манолова
У самом центру бугарске престонице данас почиње тродневни базар „Мој Еко Божић“, који ће се затворити 22. децембра. Ово празнично догађање посетиоцима нуди јединствену прилику да открију мноштво сувенира и додатака од природних и рециклираних..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР Бургас. Нова услуга, названа „дигитални асистент“, представља надоградњу телемедицинских услуга које..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара. Организатори су обезбедили инструкторе који ће заинтересованима помагати да савладају основе клизања..
Председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Ираче Гарсија Перес, учествовала је на Самиту са новинарима водеће европске радиомреже..
Ове године, уместо традиционалних ватромета који изазивају стрес код људи и животиња, Софија ће приредити спектакуларни светлосни шоу, саопштила је..
Производња грамофонских плоча у Бугарској не постоји од 1994. године, када је затворена фабрика „Балкантон“. Међутим, овај проблем постаће прошлост 2025...