Већ недељу дана после окршаја између оружане групе и полиције у македонском граду Куманову Бугари се питају шта се то десило код нашег западног суседа да би дошло до оружаног сукоба у којем је живот изгубило на десетине људи. Одговор нису добили ни политичари. У разговору са својим македонским колегом Николом Попоским министар Данијел Митов је поново инсистирао на разјашњавању околности под којима се све догодило. Није било војних активности, али је Савет за безбедност при влади донео закључак да је за Бугарску најважније очување територијалног интегритета Македоније и њене политичке стабилности. Догађаји нису довели до напетости на граници али је министар одбране Николај Ненчев казао да ће у случају потребе војска пружити помоћ за њену заштиту. Окршаји су обустављени и ситуација се као смирила, али премијер Бојко Борисов је изјавио да се припремају пунктови за Македонце са бугарским пасошима који би у случају хуманитарне кризе потражили склониште у Бугарској. Очито је забринутост била велика јер су организоване заједничке вежбе војске и специјалних јединица за борбу против тероризма. Међутим, начелник одбране вицеадмирал Румен Николов је ставио до знања да, у ствари, бугарске специјалне службе још немају одговор да ли су се догађаји у Македонији десили спонтано или су се одвили по нечијем сценарију. Заплетена ситуација је активирала политичке снаге у земљи. Покрет за права и слободе је нашао да је умесно подсетити на своје заслуге за тзв. бугарски етнички модел и затражио је нову стратегију проширења ЕУ на земље западног Балкана. Бугарска социјалистичка партија је изнела став да одлагање проширења ЕУ на западни Балкан може довести до дестабилизације региона. Са своје стране националисти из ВМРО су инсистирали да Софија преузме посредничку улогу у доношењу консензусних одлука Македоније, Србије, Косова, Албаније, да раскине са својом "тихом дипломатијом" у региону и да се окрене активном старању о бугарским заједницама на Балкану, бранећи националне интересе. Недостатак јасне слике о догађајима у Македонији довео је до недостатка јасноће у одговарајућим реакцијама, а недостатак јасноће само ствара додатну напетост. Врхунац напетости може се очекивати 17. маја за када је најављен велики митинг опозиције против владајуће партије ВМРО-ДПМНЕ и 18. маја за када је владајућа гарнитура заказала контрамитинг.
Превод: Албена Џерманова
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..