Један од истакнутих савремених бугарских сликара Емил Стојчев приредио је велику изложбу у Националној уметничкој галерији у Софији. Повод за њу је скорашњи 80. рођендан ствараоца. Он је потомак старе породице живописаца, али нема академско образовање. Међутим, 2010. постао је почасни доктор Националне уметничке академије. Добитник је бројних престижних награда. Након демократских промена у Бугарској Емил Стојчев се преселио у Француску. Године 1993. Градска скупштина Париза је организовала његову велику изложбу у палати „Багател“.
Сликар има на десетине изложби у Бугарској и иностранству. Садашња екпозиција у Софији укључује 118 радова. „Велико задовољство је приказивати слике таквог аутора“, рекла је у интервјуу за Радио Бугарска стручњак за уметност Дијана Драганова-Штир.
„Ова изложба представља ретроспективу стваралаштваЕмила Стојчева, почев од његових најранијих слика насталих у 50-им и 60-им годинама прошлог века, све до најновијих платна, од којих је последње из ове године. Акценат изложбе је на циклусу слика „Тама рађа чудовишта“. У посебној сали галерије изложили смо не сва, али можда најзначајнија дела из њега.“
Шта се крије иза назива „Тама рађа чудовишта“?
„Исто питање сам поставила г. Стојчеву, јер овај назив код сваког од нас изазива разне мисли које су вероватно сличне онима самог аутора. Зашто тама рађа чудовишта? Зато што је у последњим годинама недостатак духовности у нашем животу још осетнији. Ликовни уметник покушава да усмери пажњу управо на то и мислим да су слике из циклуса „Тама рађа чудовишта“ једне од најснажнијих и најсугестивнијих на изложби.
Шта сликар жели да изрази кроз своја дела?
„Његова дела су различита. Сваки посетилац изложбе сазнаће како је Емил Стојчев сликао у 50-им, 60-им, 80-им годинама до данас. Он је надарен и сензибилан уметник који се служи метафором, ради са подсвешћу. Свака његова слика је посебан свемир, одраз тренутка који је доживео у току њеног стварања. Свако платно има своју атмосферу.“
Какво је место сликара у домећем и светском уметничком пејзажу?
„Желим пре свега да подсетим на његову занимљиву биографију. С почетка 90-их година Емил Стојчев живи у Паризу, али и у Софији. Већи део времена проводи у француској престоници, што неминовно утиче на његово стваралаштво и поглед на свет. Али, у сваком случају место овог бугарског сликара је веома битно – он је уметник великог формата.“
До које је мере уметност Емила Стојчева плод његовог талента и креативности, а до које је плод карактера?
„Свака уметност је искључиво плод талента, али ако сликар нема карактер да брани своја уметничка схватања и стваралачку слободу изражавања, он не би могао да ослободи своју снагу, креативност и потпуност. Када говорим о карактеру, имам у виду доследност уметника у раду и трагањима. За мене је рад са Емилом Стојчевим био право задовољство. Он је стваралац врло лепог стила и понашања, са високим захтевима према уметности и људима.“
Ретроспективну изложбу сликара прати документарни филм „Једна Стојчевска мера“ Ганијеле Ангелове, кроз који се посетиоци могу изблиза упознати са његовим животним и стваралачким путем. „Ја сам тако створен да сам вечно незадовољан својим резултатима, иако сам свестан шта радим – каже у филму Емил Стојчев. - Агресиван сам према себи. Ја сам мазохиста, јер понекад имам одређену идеју коју следим и почињем да радим на будућој слици. Али сам увек спреман да избришем све што сам урадио, па да кренем из почетка како бих поново осетио задовољство стварањем ове мистерије.“
Превела: Марина Бекријева
Фотографије са изложбе: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз..