Велѝки Пресла̀в је друга престоница Првог бугарског царства после Плиске. Након 893. године, када је званично проглашен престоницом Бугарске, он је постао и средиште прве бугарске књижевне школе. Она се развија као важан књижевни и културни центар Бугарскe и словенског света, у коме су радили познати средњовековни књижевници и научници.

У средњем веку Велики Преслав је један од најлепших и величанствених градова југоисточне Европе у коме су сачувани бројни културни споменици. Град је споља био окружен дебелим бедемом. Таквим бедемом био је опасан и унутрашњи град, где су се налазили дворац и царева резиденција.

Међу највреднијим сведочанствима ове епохе су керамичка икона св. Теодора Стратилата, Преславско златно благо и керамички иконостас из манастира при Дворцу, шаховска фигура и други. Они се могу видети у музеју при Националном историјско-археолошком резервату „Велики Преслав“, који се простире на руинама старе бугарске престонице. Дугогодишња археолошка ископавања која су потрајала више од једног века, доказују да је Велики Преслав замишљен и изграђен као велелепни центар који је у своје време био достојан супарник византијској престоници Константинопољ. Доказ тога су археолошки налази које је у својим рукама држао археолог доцент Стојко Бонев, који скоро 40 година истражује остатке старог града:

„То је један од најтежих објеката за проучавање из доба бугарског средњовековља. Темељи су дубоко укопани у земљу, а камење од којег је подигнута грађевина, тешко је по 300-400 кг. Темељи и зидине су широки 2 метра, зидови су грађени од камених блокова спојених малтером. Ова грађевина која је судећи по свему била раскошна и велелепна, импозантних размера, што је реткост за наше поднебље, право је ремек-дело бугарске архитектуре. Осим тога била је богато декорисана - видимо камену пластику, сликану керамику, витраже од обојеног стакла на прозорима. Јасно је да тако велелепна зграда није рађена за обичног смртника него за богате и имућне представнике владајуће елите. Оно што задивљује су камене плоче, чија обрада доказује до каквих је домета досегла уметност каменорезаца, или чак резбарења камена. Све су то елементи које нећемо срести на другим грађевинама. Читав овај ансамбл био је велелепно обитавалиште бугарског владара.“

Огромна површина од преко 500 хектара, на којој се простире историјски резерват, тешко би се могла обићи за само један дан. Туристи остају импресионирани очуваним гвозденим капијама тврђаве и белим зидовима „Златне“ цркве, која је конзервисана и речито је сведочанство о духовном животу у првој бугарској престоници након пријема хришћанства. Друга црква – ова при дворцу, рестаурирана је делимично.

Пламен Димитров је директор музеја при историјском резервату „Велики Преслав“:

„Већ су почели радови у оквиру дугогодишњег пројекта рестаурације и конзервације два од објеката у Историјско-археолошком резервату – цркве при дворцу и владарске базилике. Предвиђа се њихова рестаурација и подизање њихових зидова до одређене висине, да би се приказао аутентични облик грађевина. Ради се и на стварању информационог система, који ће пружати туристима информацију о свим услугама које се нуде у реално време. Друга знаменитост у центру Великог Преслава је црква Светих апостола Петра и Павла, грађена у стилу националног препорода. Двојица светаца су и дан данас покровитељи Великог Преслава, а отац Николај, свештеник храма, спремно дочекује сваког госта да би га упознао са овејаном легендама историјском прошлости, када је црква грађена.“

Превела: Катарина Манолова

Фотографије: wikipedia.org