Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Икона Пајсија – дар за папу Фрању

БНР Новини
Фотографија: u4avplovdiv.com

И ове године 24. маја – на Дан бугарске просвете и културе и словенске писмености, бугарска делегација одлази на поклоњење гробу Светог Константина-Ћирила Филозофа у Риму. Он и његов брат Методије су створили словенско писмо. На програму је и аудијенција код папе Фрање. Ове године он ће на дар добити икону са ликом Пајсија Хиландарског чија је књига „Историја славјанобугарска“ од 1762. године одиграла велику улогу за наш национални препород у годинама османске владавине. Икона је дело Адријане Љубенове, професора на Катедри за теологију Пловдивског универзитета „Пајсије Хиландарски“.

„Ја сам изабрала икону Пајсија Хиландарског, јер иако су свети равноапостоли Ћирило и Методије створили словенску азбуку и дали нам писменост, Пајсије је тај који нас је пробудио из мрака и постали смо народ. Он прича о нашем националном идентитету – ствари која је данас, у доба глобализације, толико потребна.“

Адријана Љубенова је по трећи пут осликала Пајсија Хиландарског. Први пут је икона са његовим ликом поклоњена руском патријарху када је он посетио Бугарску, а затим – и Пловдивском универзитету. Идеја да поклони икону папи Фрањи родила се када је као члан Управног одбора Асоцијације бугарских школа у иностранству позвана да заједно са бугарском децом, која живе и похађају школу у иностранству, присуствује поклоњењима у Риму. Организовала их је директор Прве бугарске гимназије у Шпанији Петја Цанева. Ево шта је још рекла Адријана:

„Иницијатива Петје Цаневе је настала спонтано. Важно је да деца која похађају бугарске школе у иностранству оду на гроб св. Ћирила Филозофа, јер то доприноси оживљавању историје и за њих она више није само „обавезан наставни предмет“. Петја Цанева је организовала око 300 деце из 6 земаља која ће учествовати у свечаностима у Риму поводом обележавања 24. маја.“

Ево шта повезује Адријану са Бугарима расутим по свету. Она је отишла у САД када је имала 15 година. Завршила је смер вајарство, одбранила је и три магистарска рада - из области црквеног сликарства, богословља и археологије.

„У САД сам живела 16 година. Предавала сам у бугарској школи у Вашингтону. За децу која живе ван граница Бугарске, најчешће се наша историја сводила на град у којем живи њихова бака, њихов деда, на кућу, село. Због тога је потребно приказати нашу историју на атрактивнији начин који ће побудити њихово интересовање и пробудити националну самосвест. Томе сам их учила, томе сам тежила.“

У Бугарској Адријана ради и са различитим невладиним организацијама. Једна од њих је „Паралелни свет“ – удружење мајки деце са аутизмом. Програмски координатор је фондације „Мој музеј“ која разрађује образовне програме у циљу претварања музеја у атрактивније место за децу.

„Тренутно радим на неколико социјалних иницијатива – додаје Адријана. - Једна је везана за стварање програма намењених деци са хендикепом у циљу њиховог укључивања у културни живот града. Са студентима Филозофско-историјског факултета Пловдивског универзитета имамо клуб за иконографију и теологију. Тамо они раде са децом различитог узраста. Овог лета по други пут, заједно са Историјским музејем у граду, организујемо историјско-археолошки камп.“

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25