Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Крџали препорађа средњовековни манастирски комплекс

Средњовековни манастирски комплекс Светог Јована Претече у сликовитом родопском граду Крџали ће се препородити за нови духовни живот. Идеја о томе да се он претвори у огњиште које уједињује људе припада оцу Николају Величкову, архијерејском намеснику Ивајловградске духовне општине и свештенику у манастиру.

Он је рођен у Асеновграду, али је дошао у Крџали на позив Пловдивског митрополита Николаја. „Пре три и по године манастир је имао огроман катанац на вратима и сав је био зарастао травом. Постао сам послушник и започео да радим на његовом обнављању, јер када човек уђе у храм, он треба да се тамо осећа као у рају на земљи“, каже свештеник.

Манастирски комплекс је основан у 6-7. веку и био je духовно средиште једне од највећих средњовековних епархија – Ахридос. За време најезда Османлија на Балкан он је срушен из темеља и постепено потонуо у заборав. И тако све до 30-их година прошлог века, када су мештани наишли на његове рушевине. Касније су спроведена археолошка ископавања, а 2000. г. је већ освештена обновљена манастирска црква. Данас у њој служи отац Николај. Већ својим доласком он је отворио и Недељну школу коју данас похађа преко 70 деце.


„Нисмо имали просторију где да се окупљамо. Због тога смо разрадили један значајан идејни пројекат са око 1.700 квадратних метара изграђене површине - прича он. - 2014. г. смо завршили први део градње где се налази недељна школа за православну хришћанску веронауку. Манастир ће имати седам зграда у старинском облику са ратним кулама у духу сачуваних до дана данашњег бедема. У том племенитом подухвату уживамо подршку државе, али настојимо да један део саградимо марљивошћу, радом и личним средствима мештана. Неколико векова манастир је био под земљом и ево, сада, као хришћани, ми морамо да наставимо рад наших предака.“

Рушевине средњовековног манастира проглашене су спомеником културе од националног значаја. Због тога пројекат његовог препорода је усаглашен са Националним институтом за непокретну културну баштину. Камен темељац ће бити стављен 24. јуна, на Ивањдан, када је и престони празник храма. „Немамо и једну стотинку за отпочињање градње, али видећете како ћемо га, уз Божју помоћ, до октобра саградити. То ће бити провера за нас, провера наших срца и тога како се уздамо у Господа“, уверен је отац Николај.

Међутим, да ли су становници Крџалија, слично својим прецима, спремни на то духовно остварење?


„Ја то снажно осећам и све те ствари диктира ми срце, али мислим схватате, да свештеник не може да сам подигне нешто - каже отац Николај. - То је задатак овдашњих људи. Мој циљ је само и једино да удружим наш раштркани народ, да људи саграде овај манастир жељом и срцем. И где год били у свету – они или њихови наследници, нек имају где да се окупе. Место, које да нас подсећа на наше корене, на нашу веру. Није случајно да смо изабрали да прво подигнемо вишенаменску просветитељску салу, јер ће она даровати просветљење народу.“


У новој згради ће се организовати беседе, појања и изложбе слика деце из недељне школе. Жеља свештеника је претворити манастирски комплекс у привлачно духовно средиште не само за децу из Крџалија, него и из целе земље, па чак и иностранства.

Превод: Александра Ливен

Фотографије уступила Недељна школа при манастиру




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Софија већ има аутобус за панорамско разгледање града

Према званичним подацима, у Софији је у првих шест месеци 2024. године забележен раст броја туриста за 7%. Раст на годишњој бази 2023. године је износио 15%, при чему је проток туриста већи од протока пре пандемије Covid-19. Ови оптимистички..

објављено 4.8.24. 08.05

Хроника балканских догађаја

У Србији смањен број миграната, привремено се затвара седам центара Комесарка за избеглице и миграције Србије Наташа Станисављевић је рекла да је број миграната у земљи смањен за 80% и зато је донета одлука о привременом затварању..

објављено 2.8.24. 12.27

Бугарска се претвара у демографску пустињу

Четрдесет посто територије наше земље је демографска пустиња са мање од 10 људи по метру квадратном, саопштио је Костадин Костадинов, председник Парламентарног одбора за демографска питања, породицу и децу. Одбор је заседао у најмањој бугарској..

објављено 2.8.24. 09.30