Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

24. маја Филхармонија „Пионир“ отвара фестивал „Софијске музичке недеље“

По традицији Међународни фестивал „Софијске музичке недеље“ почиње 24. маја, на Дан словенске писмености и бугарске просвете и културе. На програму 46. издања су камерни и симфонијски концерти као и неколико музичко-сценских дела. Биће обележене значајне годишњице – 75 година од рођења бугарског композитора Александра Јосифова, 100 година од смрти Александра Скрјабина, 130 година од рођења Мориса Равела и др. На велико интересовање очекује се да наиђу наступи Валентина Радутиуа – виолончело и Евгенија Божанова – клавир (27. маја), гудачког квартета „Харингтон“ из САД (10. јуна), Камерног ансамбла „Софијски солисти“ (18. јуна), реситал Пламене Мангове – клавир (23. јуна) и др. Као и увек пратећи догађаји такође заокупљају пажњу. „Џез у фокусу“ је наслов изложбе, на којој Зафер Галибов приказује фотографије џезисте Милча Левијева. Предстоје научне конференције, мастер класе, семинари. Међу учесницима фестивала је и гудачки квартет „Фрош“ из Бугарске – једног од најуспешнијих камерних састава у нас.


Част да ове године отвори фестивал припала је Филхармонији „Пионир“ – једном од најстаријих уметничких састава Националне палате деце. Оркестар је основан 1946. г. и има богату историју. Незаборавне остају године када су музичари под диригентском палицом проф. Владија Симеонова наступали у целој Европи, Мексику, САД… На проби пре концерта у УН 1979. г. славни амерички композитор Леонард Бернштајн је дириговао филхармонијом „Пионир“, после чега је остави следећи аутограм: „Није то „пионирски“ (у смислу дечји) оркестар. То је сами врх цивилизације!“

У том саставу данас свирају ученици Националне музичке школе, студенти Националне музичке академије као и деца из других школских установа. Појединости о програму свечаног матинеа у сали „Блгарија“ даје диригент Љубомир Денев-млађи који је од неколико година уметнички руководилац оркестра:

Извешћемо „Импровизацију и Токату“ Панча Владигерова, „Половецке игре“ из опере „Кнез Игор“ Александра Бородина, „Ноћ на голом брду“ Модеста Мусоргског и још неколико дела. Акценат смо ставили на музику словенских композитора. На том концерту светску премијеру ће имати Свита за клавир и симфонијски оркестар „Атина“ Жана Панајотова, Бугарина који живи у Немачкој. Флаутисткиња Аманда Николова и кларинетиста проф. Росен Идеалов одсвираће „Тарантелу“ Сен-Санса. После тог концерта учествоваћемо у великом програму посвећеном 65. годишњици стварања Националне палате деце. У јулу ћемо опет окупити преко 90 инструменталиста у Балканском омладинском оркестру. Концерт ће бити приређен у оквиру фестивала „Варненско лето“. Захваљујући контактима са музичким школама у Нишу и Солуну, прошле године смо први пут свирали заједно – представници те две школе, Филхармонија „Пионир“ и ученици Пловдивске музичке школе. Захваљујући фондацији „Проф. Влади Симеонов“ и Националној палати деце имамо могућност да изводимо занимљиве пројекте.

У концерту 24. маја учествоваће и хор „Бодра смена“, који ће отпевати „Химну светој браћи Ћирилу и Методију“. Матине почиње у 12 сати и сви који желе да заједно прославимо најомиљенији бугарски празник, добро су нам дошли. Улаз је слободан.

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Егзит најавио нови пројекат у Варни

Организатори Егзит фестивала у Новом Саду најавили су за ову годину нови догађај – фестивал у Варни, у Бугарској, као пилот пројекат, који ће од следеће године бити велики фестивалски догађај с више бина и извођача, јавља Танјуг. Према речима..

објављено 15.7.24. 12.19

„Пријатељи“

Има једна песма која је пре више од 40 година постала симбол пријатељства, али чак и данас звучи свеже и дочарава топлину заједнички проживљених позитивних емоција – смеха, радости, среће... Реч је о нумери „Пријатељи”, једном од првих хитова вокалне..

објављено 15.7.24. 10.15

Непролазни хит „Песмо моја, љубави моја“

Композитор Јосиф Цанков, који је стварао у периоду 1930-1971. године, није случајно назван Патријархом бугарске музике. Иза себе је оставио више од 500 дела – оперета, тангоа, шлагера, филмске музике, и деценијама је неминовно утицао на обликовање..

објављено 12.7.24. 09.50