24. мај је један од најсветлијих празника у Бугарској. На тај дан изражавамо захвалност ствараоцима словенске писмености и књижевности, пресветој браћи Ћирилу и Методију које је 1980. године папа Јован Павле Други прогласио духовним покровитељима Европе. Осим као Празник слова, како још зовемо 24. мај, овај датум се прославља и као Дан бугарске просвете и културе.
Историја нове писмености почела је у 9. веку – периоду када се два центра моћи, Рим и Константинопољ, препиру око покрштавања бројних словенских заједница на Старом континенту. У Бугарској у то време тече процес словенизације. Западно и северозападно од наше земље су Кнежевина Србија и Кнежевина Далмација и Либурнија. Створена је и Кијевска Русија те формирана Великоморавска кнежевина – највећа словенска земља у централном делу Европе, а примећене су и прве назнаке формирања кнежевина у Пољској, каже у интервјуу Радију Бугарска историчар проф. Христо Матанов.
Зашто је задатак стварања словенског писма додељен браћи Ћирилу и Методију?
Ћирило је изврстан филолог који је васпитаник Цариградског универзитета – царске високе школе у Константинопољу. Често су га слали у дипломатске мисије, савршено је говорио словенски пошто је из Солуна, града у коме живи велики број Словена. Методије се такође одликовао многим врлинама, али се он више бавио административним и техничким пословима неголи просветитељским радом. Учествовао је у покрштавању Словена у географској области Македонија. Дакле, они су били изузетно добро припремљени за мисију у срцу Византијског царства, а наиме, за укључивање словенског живља у актуелни културни и политички контекст Византије и обуку Словена за вршење богослужења на словенском језику и ширење словенског богослужења. Света браћа Ћирило и Методије су велики византијски мисионари који остварују своју мисију на захтев политичких кругова у Константинопољу. Али је њихова мисија имала изузетно велик општесловенски значај што је браћу Ћирила и Методија уздигло у круг најзначајнијих личности европске историје.
Каква је њихова улога у превођењу свештених књига на словенски језик и стварању богослужбеног језика?
Њихова улога је огромна. Почећу од богослужбеног језика пошто је његово стварање било главни задатак који су добили када су их послали у Моравскопанонску мисију. Они који су осмислили и спровели у дело мисију, били су вођени идејом да Словени лако могу да пређу у хришћанство уколико се богослужења врше на њима разумљивом литургијском језику. У ту сврху је створено словенско писмо. Убрзо после тога, почели су да интензивно преводе богослужбене књиге на старословенски језик.
Према проф. Матанову, највеће искушење за свету браћу Ћирила и Методија били су управо преводи у којима они полажу темеље богослужбеног, а касније и књижевног словено-бугарског језика. По његовим речима, то је рад од епохалног значаја јер превођење сложених литургијских текстова на језик у коме нема основних појмова којим би се назвали те ствари, било је изузетно тежак задатак. И још: на Методијева плећа пала је одговорност да припреми ученике, односно следбенике који ће вршити богослужење на словенском језику из књига писаних на старословенском и наставити мисију својих учитеља – прво у Великоморавској кнежевини, а касније и у другим словенским земљама, укључујући и Бугарску. Године 886. бугарски кнез Борис Први је примио Климента, Наума, Горазда, Саву и Ангеларија – ученике и сараднике свете браће. У земљи су основане две књижевне школе у Преславу и Охриду у којима се развио богат преводилачки и књижевни рад због чега се Бугарска слободно може назвати једном од колевки словенске писмености и културе.
Реч је о центрима чији је основни задатак био припрема максималног броја ученика јер Бугарској у то време предстоји да уведе званичну употребу словенског језика, за што је био потребан релативно велик број свештеника који ће у црквама служити из верских књига на словенском, каже проф. Матанов. Други, исто толико битан задатак био је стварање ћириличног писма које је настало у Охридској школи. Претпоставља се да је њен творац један од ученика браће Ћирила и Методија, можда Климент Охридски. Надахнут делом свете браће Климент је добро проценио да је потребно саставити писмо са елементима брзописа како би се убрзао процес писања, односно превођења књига. Глагољица чији су аутори света браћа Ћирило и Методије изузетно је добро осмишљена, што не мења чињеницу да је тешко савладива. Тако је створено прво словенско писмо од којег је потекла ћирилица. Што се школе у Преславу тиче, она је остала у сенци Охридске школе, али судећи по подацима, она вероватно има највећу заслугу за стварање једног елитарног књижевног круга. Исти круг је нешто касније, у време владавине цара Симеона, односно током тзв. Златног века бугарске културе, почео да ствара књижевност по којој је Бугарска позната у образованим круговима тадашњег словенског света.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..