Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Две изложбе – из Лувра и Старе Загоре састају се у Софији

БНР Новини
6
Фотографија: БТА

У Националном археолошком институту са музејем при Бугарској академији наука представљена је изложба „Сребро Лувра. Благо из Боскореалеа“. То је прва поставка светски познатог музеја код нас последњих 30 година и својеврстан је одговор замашне изложбе „Епопеја трачких царева – археолошка открића у Бугарској“, која је средином априла отворена у Паризу и ужива велико интересовање јавности. Боскореале је насеље у Италији које се налази недалеко од античке Помпеје и Херкуланеума.


Више појединости о тим драгоценим налазима сазнајемо од гђе Франсоаз Готје, директора Департмана за уметност древних Грка, Етрураца и Римљана у Лувру:

„Пронађено 1895. године у вили у околини Помпеје, сахрањеној под пепелом и лавом Везувија, благо из Боскореалеа које се састоји од златног накита, тоалетног прибора и на стотине сребрних судова из првог века наше ере, на феноменалан начин представља финоћу једног од најблиставијих периода римског златарства. Међутим, пошто приређујемо ову изложбу у земљи блага, одлучили смо да би за публику било занимљиво да упореди ту вредну збирку судова са сребрним предметима, пронађеним на вашој територији, у некадашњим римским провинцијама Мизији и Тракији. Тако ће људи уочити адаптацију и развој римских модела у контакту са локалним традицијама, наслеђеним од бивше Одриске краљевине.“


Како је благо из Боскореалеа доспело у Лувр? Барон Едмонд де Ротшилд је купио знатан део предмета и поклонио их угледном париском музеју. Током година оно се чува у краљевским апартманима дворца. Сада у Софији можете видети 30 предмета те збирке – претежно прибор за храну и пиће. Приказане су и златне минђуше са инкрустацијама од зеленог стакла. Накит је припадао жени која је погинула са још двојицом мушкараца приликом ерупције вулкана. Да ли се она звала Максима, јер је то име написано на делу пронађених тамо предмета, за нас је још увек загонетка.

Паралелно са овом изложбом у Археолошком музеју у Софији отворена је и поставка артефаката из Регионалног историјског музеја у Старој Загори. То је дивна колекција 118 предмета, који су припадали богатим трачким племићима. Они су пронађени у вили из Римског периода, 1. века наше ере, у пределу Чаталка надомак Старе Загоре.

„Изложба представља амблемске за наш музеј и град предмете, например, бронзану кацигу-маску из Чаталке, која је представљена и на плакату изложбе. Она има богату историју гостовања у низу земаља Европе и Азије - прича директор музеја Агел Динев. - Последњи пут била је приказана на међународној изложби у Острави, Чешка, од децембра 2014. до марта 2015. Поред ње поставка у Софији представља и јединствени, украшени златом мач са држачем од жада са змајем, што категорично сведочи о далекоисточном пореклу оружја. Приказани предмети су из 1-4. века наше ере, а то је класички период римског античког доба на бугарском поднебљу.“

Својеврстан мост између те две изложбе је богато орнаментисана сребрна чаша по узору на прибор из Боскореалеа која је пронађена свега 4 километра западно од Старе Загоре.

Поставка Лувра у Софији отворена је до 23. августа, а она Старозагорског музеја – до 10. септембра.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Национални археолошки институт са музејем при БАН, БГНЕС, БТА




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25