Вечерас ће се у Националном дворцу културе у Софији одржати занимљив концерт. Три светски познате Бугарке које су свој живот посветиле музици, наступиће по други пут у програму „Њујорк-Стокхолм-Софија“, чија је премијера била у Стокхолму 2014. г. Назив програма укључује градове који су оличење различитих стилова и епоха, а у којима живе виолинисткиња Елмира Дрварова (Њујорк), пијанисткиња Антонина Бонева (Софија) и сопран Вјара Трендафилова, позната и као Вјара Тренда (Стокхолм).

Неколико дана пре концерта Елмири Дрваровој додељена је престижна бугарска награда у области културе „Златно перо“.

Од почетка ове године сам толико претрпана послом да чак не знам у ком се граду будим – прича Елмира Дрварова. - У јануару је објављен мој ЦД који сам снимила у Канади са јапанском пијанисткињом Шоко Инуе. У њега смо поред Сонате за виолину и клавир Сезара Франка и Бетовенове „Пролећне сонате“, укључиле и романсе Кларе Шуман. Ја посебно волим стваралаштво жена композитора и зато сам срећна што сам удахнула нови живот и делу шведске композиторке Аманде Маиер која је савременица Јоханеса Брамса. Њену сонату коју ћемо у Софији извести са Антонином Боневом, први пут смо представиле публици у Стокхолму. Ово дело није извођено више од 100 година. Велика ми је радост што ћемо га извести и у престоници Бугарске. Почетком ове године у Њујорку сам учествовала као концертмајстор у пројекту под називом „Шехерезада“. У њему су наступили и инструменталисти најелитнијих америчких оркестара. Идеја овог пројекта је да се насиље може спречити кроз музику, дијалог и дипломатију. Концерт је одржан у Карнеги холу, а ја сам била у „главној улози“, изводећи солистичке делове симфонијске свите „Шехерезада“ Николаја Римског-Корсакова и друга дела. Издала сам компакт диск и приредила концертни програм и са браћом Аманом и Ајаном Алиханом која су супер звезде. Они су седма генерација индијских класичних музичара који свирају сарод - инструмент са 19 жица. Комбинујемо елементе различитих традиција чији смо ми носиоци. Ови индијски музичари су мишљења да источна и западна музика имају „заједничку ДНК“ која током последњих векова није оштећена строгим правилима западноевропске преткласике, класике итд. Овај ЦД снимили смо у марту у Индији, а дела са њега представићемо у склопу наше светске турнеје која ће у наредне три године укључивати концерте у највећим музичким центрима.

Поносна сам што сам међу музичарима који изводе дела талентованих композитора која су из једног или другог разлога потонула у заборав. Управо је изашао најновији број британског музичког часописа „Грамофон“, на чијој је насловној страни објављен прилог о компакт диску који сам снимила са Симфонијским оркестром Бечког радија. Он садржи Концерт за виолину руског композитора Владимира Дукелског, познатог и под именом Вернон Дјук. Међу његовим делима је и тај концерт који је написао пре 75 година за славног виолинисту Јашу Хајфеца. Он је, међутим, одбио да плати хонорар Владимиру Дукелском, па зато концерт тада није снимљен и деценијама је остао у архиви. Ја сам начинила први снимак овог дела. Музика је дивна и умногоме подсећа на стил композитора Сергеја Прокофјева, са којим је Дукелски био близак пријатељ. У ствари, тај концерт је променио мој живот. Одустала сам од каријере концертмајстора након што ми је удовица Вернона Дјука понудила да снимим његово дело. Она је годинама чувала партитуру, тражећи солисту који би најбоље одговарао њеној представи о извођењу овог концерта за виолину. Тада сам одлучила да се потпуно посветим концертној и дискографској активности. То се десило пре око шест година. Отада наовамо снимила сам шест ЦД-ова, међу којима је и овај. Он је објављен крајем 2014. г., а већ се и музичка критика заинтересовала за њега. Тренутно водим преговоре о представљању овог компакт диска и имам планове да Концерт за виолину Владимира Дукелског изведем са неким од највећих светских оркестара.

Превела: Марина Бекријева