Две еминентне софијске галерије – Национална ликовна галерија и Галерија стране уметности, ујединиле су своје колекције како би створиле нову структуру. На овом пројекту је током година радило седам министара културе. Пројекат који је широј јавности познат под називом „Бугарски Лувр“ окупио је под истим кровом многа дела аутора из Бугарске и других земаља Европе, Азије, Африке, Америке. Око 2.000 радова домаћих и страних сликара изложено је у 28 изложбених сала. Након спроведеног конкурса тако формирана уметничка збирка је добила име Национална галерија „Квадрат 500“.
Ево шта је испричао познати бугарски сликар академик Светлин Русев, аутор концепције излагања поставке:
„Реч је о једном несвакидашњем музеју у сваком погледу. Он је изграђен на основу Националне ликовне галерије. У питању су две по свему различите колекције које имају своје додирне тачке, али и начелне разлике. Желим да нагласим да приликом организовања читаве просторије заједничка идеја екипа са којима смо радили била је: уздизање националне културе до нивоа сразмерног савременим проблемима и трендовима музејског дела.“
Као што наводи Светлин Русев, циљ није био механичко спајање две галерије, већ да се изгради један другачији музеј. У њему посетиоци могу видети да дела бугарских уметника нису ни по чему мање вредна од изложених радова страних аутора, поготову када се узму у обзир европски и светски трендови у 20. веку. Циљ екипе која је радила на пројекту био је да се издвоји квалитетна бугарска уметност која је настала кроз векове – од доба националног препорода до савремених уметничких трагања.
У ствари, експонати нису поређани по ауторима, већ по периодима. Тако ће у једној од изложбених сала посетиоци имати прилике да на једном месту виде дела истакнутог француског сликара Ежена Каријера, вајара Родена и једне мање познате, али изузетно талентоване бугарске сликарке Султане Суружон. „Платна Султане Суружон и Каријера су на неки начин тематски повезана јер су својеврсни одраз проблема који су занимали бугарске и европске сликаре у одређеном периоду - каже Светлин Русев. – Мислим да ће овде бити открића која ће бити од користи и за научнике. Ту су, рецимо, два цртежа француског сликара Реноара, као и слика најосетљивијег бугарског сликара Николе Петрова. Обојица припадају периоду постимпресионизма.“
Амбиција екипе није била да се само представи један добро организован простор, већ да он буде добро осмишљен као идеја како би се на најбољи могући начин представило богатство које поседује галерија. И не на последњем месту, ово је једно другачије тумачење уметности, што нам даје нове могућности истраживања.
Свечано отварање галерије ће бити одржано 28. маја.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Венета Павлова
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..