У својој новој књизи „Велики парламентарни циркуси. Хроника скандала у Народном собрању“ књижевни критичар и писац Росен Тахов описује куриозитете, а понекад чак апсурдне сцене које су имале места у Бугарском парламенту.
„Једна књига без цензуре - каже аутор. - Сакупљао сам материјале 30 година, а писао сам је три. Књига је сачињена на основу стенографских дневника Народног собрања. Она представља успомене савременика, историографске студије, правна истраживања. Свака реч је документарна и проверена. Парламент који је и врховна државна институција се од „свете ливнице закона“ претворио у вашарску представу. Посланици се прскају водом, некада су чак вадили пиштоље, псују, хватају се за ревере, причају свашта. И бугарски народ који их је бирао, гледа све то и види како управљају земљом.“
Росен Тахов представља најспектакуларније „тачке“ бугарских посланика од Ослобођења 1878. г. до дана данашњег:
„Џелат Васила Левског - Иванчо Хаџипенчович, један од оних који су потписали смртну казну Апостолу слободе, изабран је за народног посланика у Уставотворној скупштини која је 1879. г. сазвана да усвоји први бугарски устав „Трновски“. Његов потпис стоји на два места у бугарској историји - испод смртне пресуде Левском и испод Трновског устава. Тако је историјски задојен наш парламентаризам.“
О данашњим народним посланицима Росен Тахов пише: „Они не могу да живе у тескоби. Ограничени простор потискује њихове мождане ћелије које су позване да раде за добробит отаџбине. „Дај птици неба да полети!“, гласи једна древна мудрост. А посланику су потребна небеса где да машу крилима његове родољубиве мисли. Из тог разлога бугарски посланик не живи у гарсоњерама, већ у пространим палатама.“
Росен Тахов наставља са причом:
„Можда је најфрапантнија ситуација из јула 1914. г. око гласања зајма од немачког конзорцијума Дисконто гезелшафт, што у ствари условљава и потписивање Тајног споразума између Бугарске и Немачке идуће године којим Бугарска приступа Централним силама у Првом светском рату. Опозиција категорично је одбила да гласа тих кобних пола милијарде лева. Тада је председник владе Васил Радославов са трибине уперио у посланике револвер са 6 метака у добошу – по један за сваку опозициону групу. Тако су под претњом смрти посланици гласали за зајам. Не смемо заборављати међутим, да и данас неки наши посланици воле да се ките оружјем.“
Корупција са којом се наши актуелни политичари очајно боре, такође има своје историјске корене:
„Корупција се појавила у младој бугарској држави одмах након Ослобођења. Чешки историчар Константин Иречек, који је од 1879. до 1884. био генерални секретар Министарства просвете, министар просвете и председник Просветног савета Бугарске, забележио је у својим успоменама случај са првим председником владе Бугарске Тодором Бурмовим, који је за своје заслуге од цара Александра II добио брилијантни прстен. Али пошто је баш у том тренутку градио кућу, он је упутио молбу руском конзулату да му уместо прстена пошаљу новац. Онда је добио 400 рубаља, а и прстен није вратио, већ га је продао за 67 британских фунти. „То је велика прљавштина и срамота!“, љутио се сведок тог догађаја Константин Иречек. Дакле, одвајкада је код нас било тако.“
„Велики парламентарни циркуси“ је хроника скандала у бугарском Народном собрању. „И то само великих циркуса, јер ако њима додамо и оне мале, добили бисмо вишетомно издање“, уздише Росен Тахов.
Превод: Александра Ливен
Становништво Бугарске, а посебно људи са ниским социјално-економским статусом, су међу најугроженијим групама у ЕУ у погледу климатских промена. Разлога за то је неколико. Наша земља је на дну листе по трошковима живота у ЕУ – према глобалној бази..
Бугари су добро упознати са узроцима и последицама климатских промена. Они, међутим, нису информисани о противмерама, показују подаци најновијег, шестог по реду, климатског истраживања Европске инвестиционе банке. Анкета је спроведена међу више од 30.000..
Код водопада у селу Пољска Скакавица, у области Ћустендил, љубитељи лептира и нетакнуте природе окупиће се поводом „Празника лептира“ како би посматрали један од најлепших природних феномена на реци Струми. Око водопада, који је висок око 50 метара и..
Током три недеље колико траје Летњи семинар бугарског језика и културе (15. јул – 4. август) на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову,..
Радево је село у североисточној Бугарској, које је удаљено 30-40 минута вожње од Варне. У овом бугарском селу стално живи око 60 становника, од којих..
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова..