Необично оштра и дуга политичка криза у Македонији и даље заокупља пажњу међународне заједнице. Након два круга неуспешних преговора између власти и опозиције, у понедељак предстоји трећи, за који ће у Скопље допутовати и европски комесар Јоханес Хан, заједно са тројицом европских посланика. Постало је јасно да Европска служба за спољно деловање (ЕЕАS) претреса могућности за слање специјалног изасланика ЕУ у Македонију. Бугарски министар спољних послова Данијел Митов коментарисао је да подржава идеју о таквом специјалном изасланику, чиме је донекле изненадио своје колеге. Према незваничним информацијама, до сада се на Софију гледало као на евентуалног посредника у напорима на решавању македонске кризе. Софија би заиста желела да учествује у међународним напорима за постизање решења, али не као посредник већ као активан учесник процеса. То индиректно потврђује чињеница да на последњем Савету за спољне послове ЕУ министар Митов је предложио да се ЕУ у целини ангажује на решавању политичке кризе у Македонији. Иначе сама вест да се размишља о могућности да буде изабран специјални изасланик ЕУ за Македонју није нова – у изјави за БНР министар Митов је прецизирао да је у питању немачка иницијатива коју Бугарска, поред Холандије, већ одавно подржава, како би се све европске институције ангажовале на решавању проблема.Софија има озбиљне аргументе да се уздржава активније улоге у том процесу. Као прво, ситуација у Македонији се исувише компликовала да би се могло очекивати да ће бити сређена залагањем појединих држава. То да је компликована потврђује и чињеница да сама ЕУ размишља о специјалном изасланику, какав је постојао једино за време етничког конфликта из 2001. године. Као друго, не би требало да Бугарска преузима обавезу да игра улогу специјалног изасланика или посредника и због чињенице да се сличне функције у принципу не препуштају суседним државама. Истина је да су везе Бугарске и Македоније веома блиске и добре, али су уједно у неком погледу и веома деликатне, што би се од стране одређених кругова могло искористити недобронамерно. Иначе однос Софије према њеном западном суседу остаје непромењен – Македонија је независина и суверена држава и треба да учествује у европским и евроатлантским процесима управо као таква, пошто испуни неопходне критеријуме. У протеклој недељи Бугарска је преузела обавезу да активно ради на томе као ротациони председник Процеса сарадње у Југоисточној Европи.
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..