Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1986. - Како одлази безбрижно детињство...

Кадар из филма „Васко да Гама из села Рупча“

1986. година. Након три године снимања и много савладаних проблема Бугарска национална телевизија почиње емитовање дечје серије „Васко да Гама из села Рупча“. Редитељ Димитар Петров већ одавно је стекао славу великог мајстора у раду са малим глумцима. Први је био филм „Капетан“, уследила су амблемска за бугарску филмску уметност дела „Јежеви се рађају без бодљи“, „Са децом на море“, „Пас у фиоци“. Његови верни сарадници су писци Мориц Јомтов и Марко Стојчев који су постали популарни заједничким надимком „браћа Мормареви“.

Њихов стваралачки пут се укрстио далеке 1953. г. на Бугарском радију, где је „ветеран“ у емисијама за иностранство Мориц дочекао 10 година млађег сатиричара Марка који је постао члан уредништва за хумор, сатира и забаву. На почетку они нису намеравали да пишу за децу. „Увек смо се занимали за савремене проблеме и као сатиричари смо тражили смешне животне појаве. Док смо једнога дана схватили да је дечји поглед на свет изузетно повољан за нас одрасле, који желимо да кажемо више ствари, али обично прећуткујемо“, причали су они касније. Дакле, они су искористили шансу да разговарају са публиком дечјим устима и да на алегоријски начин предоче истине о мрачним странама социјалистичког битисања – од школског улизништва, преко привилегија партијских моћника, па све до бројних повластица за њих и њихову децу.


Свакако, све је то преточено и у судбини јунака ове замашне серије. Али су Васко, Жења, Фори и њихови другови из 7. разреда једне варненске школе поред бројних малих дечјих, а и не само дечјих разочарења, доживели и безброј срећних и насмејаних тренутака на морској обали – од неуморног ривалства и вечитог клађења до првих љубавних искрица и разочарења. Васко је несташан, али паметан и веома сналажљив дечко. Отац му је морнар, а мајка домаћица која чека треће дете. Васко стално шета улицама са својим верним другом Жењом и неуморно се такмичи са Форијем за срце Тинке. Жења пак је дебељушко који обожава клопу, али га његов амбициозни отац стално тера да свира и удара палицом за сваку погрешну ноту. У основи филмске приче је идеја дечака да реновирају стари чамац који су нашли на плажи. Свакако за то су им потребне паре, али их може обезбедити само њихов вечити непријатељ Фори. Примирје траје до тренутка када спуштају чамац у море и он одмах тоне на дно...

У тонском архиву Бугарског националног радија се чува одломак дијалога Васка и Жење када налазе чамац:

- И шта да радимо са њим?

- Поправићемо га, обојићемо га. Знам шта мислиш, тај је опет излапео.

- Није ми пало на памет, али је веома стар. Тај посао није рентабилан.

- Еее, ти то увек тако.... Видећеш можемо да ставимо и мотор.

- Чика, колико кошта реновирати чамац?

- Чији је чамац?

- Стричев.

- Па нек ти стриц дође, договорићемо се.

- Па ипак, отприлике?

- Као минимум две, као максимум три стотине.

- Рећи ћу му.

- Е, не брини, друже, снаћи ћемо се сами. Бар смо видели како он то ради.

После новог неуспеха и колизије са оцем Жења бежи из куће. Свакако, њему се одмах придружује и Васко. Двојица одлучују да се укрцају на брод „Елена“ где раде Васков отац и брат Жење. Али у одлучујућем тренутку Жењнин страх узима превагу и Васко се са кофером и гитаром друга сам кришом шуња на брод. И брод креће! Ова „екскурзија“ има срећни завршетак, иако не онакав какав је дечко замишљао. А онда и лето одлази, стиже јесен и Васко, Жења и Фори поново иду у школу, а летње догодовштине остају само у њиховим успоменама.

Ова је серија предодредила судбину данас познатог глумца Ивана Ласкина, који је 1986. био ученик седме софијске гимназије. Због рада на филму он је пропустио скоро две и по године школовања, изазивајући љубомору и завист својих школских другова. За каријеру камермана и редитеља музичких спотова пак се определио Георги Марков који је тумачио улогу Форија.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

2012 г.: Алексис Вајсенберг: „Све је звук “

„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..

објављено 3.12.15. 13.19

2011. – Незаборавни Велко Канев

„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..

објављено 27.11.15. 13.01

2010. - Кристалина Георгијева: „Важно је знати да можемо бити на равној нози са свима у Европи“

„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..

објављено 19.11.15. 13.36