2. јуна – Дана на који одајемо пошту песнику и револуционару Христу Ботеву и борцима палим за слободу и независност Бугарске, хтели смо да вам испричамо како је настала једна од најпопуларнијих и омиљених песама „Тихи бели Дунав“.

Текст песме је 20. маја 1876. године написао патријарх бугарске књижевности Иван Вазов. Као што је сам рекао: „Написао сам га чим сам сазнао да су код Козлодуја Ботев и његова устаничка чета прешли у Бугарску.“

У својим сећањима Вазов пише: „Сви су били јако узбуђени, појединости о овом смелом и нестварном подвигу преносиле су се од уста до уста. Под утицајем тог догађаја написао сам песму „Тихи бели Дунав“ која је убрзо после тога стекла велику популарност. По кафићима, улицама, пивницама у којима смо се окупљали, једино се о томе причало, Ботев се помињао у сваком разговору.“ Првобитни назив поеме био је „Радецки“ – по имену брода којим су Ботев и његова устаничка чета допловили до бугарске обале. Приликом извођења песме која је компонована на стихове Вазова неке строфе се изостављају с обзиром на то да у оригиналу њихов број премашује 20.

Веза између двојице истакнутих бугарских стваралаца такође има своју занимљиву причу. Са 15 година Вазов је почео радити као помоћник учитеља у граду Калоферу код уче Ботја Петкова, оца Христа Ботева. Уча није скривао своју забринутост због непокорног карактера свог сина кога су избацили из гимназије у Одеси. Касније се Иван Вазов лично упознао са Ботевим, који га је чак успео придобити својим „комунарским идејама“, али пре свега снагом своје поезије.

Мелодију уз коју су први пут почели певати „Тихи бели Дунав“ и о којој Вазов пише у својим сећањима компоновао је непознати аутор. Према неким изворима, композитор музике која је данас позната такође је анониман. Али у биографији Ивана Караџова стоји записано да ју је управо он компоновао. Познати бугарски револуционар и друштвени посленик Караџов рођен је 1875. у селу код Горне Џумаје, данас Благојевград. Завршио је Бугарску мушку гимназију у Солуну где је постао члан ВМРО-а. Своје школовање је наставио на Царској певачкој школи у Санкт Петербургу коју је завршио 1902. године. По речима његовог савремника, Караџов је био „добар и увек пријатан саговорник, човек широке душе, велик Бугарин који је спреман на све за ослобођење и уједињење бугарског народа...“ Као учитељ певања и нотног писма у гимназији чији је васпитаник и сам био, Караџов је 1909. године компоновао музику на стихове Вазова. Песму је прво извео школски дувачки оркестар. Због те песме је Караџов прогањан, кажњаван и премештен у другу гимназију. До краја свог живота (1934.) Иван Караџов учествује у борбама ВМРО-а.

Данас је песма „Тихи бели Дунав“ неизоставан део репертоара хорова и дувачких оркестара. Изводи се за националне празнике, а често заузима своје место и у концертним програмима.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова