Председник Росен Плевнелијев предложио је да се истовремено са локалним изборима 25. октобра о.г. одржи национални референдум да би се грађани изјаснили о три важна питања: дали да се део посланика бира по већинском изборном систему, дали да гласање на изборима и референдумима постане обавезно и дали да се уведе и електронско гласање. Плевнелијев признаје да се овај његов предлог не разликује битно од оног који је урадио пре скоро годину дана, као и то да је учинио само неке мале измене, да би био коректан према политичким партијама и грађанима.
Садржина је можда и стара, али су нове политичке околности у којима се поново лансира идеја о референдуму. Претходни председников предлог одбијен је у парламенту гласовима посланика Бугарске социјалистичке партије (БСП), Покрета за права и слободе (ДПС) и партије „Атака“, који су данас у опозицији. Тадашња парламентарна већина је страховала да ће референдум о изборним правилима компромитовати њене напоре за промене изборног закона. Сада у парламенту постоји нова већина, а односи међу партијама које су чиниле тадашњу парламентарну већину су доста напети.
Данас су основне владајуће партије – ГЕРБ и Реформаторски блок, за одржавање референдума. Такав је био њихов однос и према претходном предлогу председника Плевнелијева. Пре недељу дана ГЕРБ је изгласао неке промене закона о референдумима, како би се олакшало њихово истовремено одржавање са изборима. Једна од измена обавезује председника да заказује национални референдум истовремено са националним изборима, уколико такви предстоје у једногодишњем року, рачунато од дана када је парламент донео одлуку о одржавању референдума. Тако је практично владајућа партија повезала референдуме са локалним изборима 2015., са председничким 2016. и са парламентарним 2018. Реформаторски блок је са своје стране иницирао промене закона о референдумима, које предвиђају смањење прага за њихово сазивање и за признавање њихове правоснажности.
Још увек нема званичних реакција осталих политичких странака, али су се појавиле неке изјаве које дају разлога за прогнозе.
По свему судећи, БСП ће подржати идеју о одржавању референдума. Иако је пре годину дана била против тога, приликом израде Закона о изборима партија је предложила да се уведе обавезно гласање, електронско гласање и већинско гласање.
Из националистичког Патриотског фронта су изјавили да категорично подржавају увођење обавезног гласања, што наговештава да индиректно подржавају и одржавање референдума.
Националисти из партије „Атака“ вероватно ће бити против, јер су у марту предложили сазивање референдума да ли да Бугарска остане чланица НАТО-а.
ДПС такође ће бити против. Крајем марта његов лидер Љутви Местан је већ коментарисао да референдумом о обавезном гласању политичари покушавају да пребаце бирачима одговорност за ниски одзив бирача. У ствари, већина политичара је мишљења да управо ниски одзив иде на руку Покрету.
Предлог о сазивању националног референдума тек треба да буде размотрен у правном одбору Народног собрања и изгласан у пленарној сали. Сходно Закону, посланици могу да промене форму, али не и суштину постављених председникових питања.
Превод: Катарина Манолова, Александра Ливен
Председник Бугарске, Румен Радев, завршио је консултације са парламентарно заступљеним политичким снагама, уочи доделе првог мандата за формирање владе. У складу са Уставом, председник обавља консултације са представницима парламентарних група..
Председник Бугарске Румен Радев данас наставља консултације о формирању нове владе разговорима са представницима парламентарних група "Демократија, права и слободе" (ДПС, око Ахмеда Догана), "Постоји такав народ" и "МЕЧ". Радев је већ обавио разговоре..
На консултацијама код председника Румена Радева о формирању нове владе у оквиру 51. с азива П арламента, копредседник пете по величини парламентарне групе „БСП - Уједињена левица“, Атанас Зафиров, био је категоричан да редовна влада мора бити..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..