8. јуна у центру наше престонице, у близини цркве Свете Софије, открива се споменик бугарском цару Самуилу (997-1014 г.), а повод је 1.000 година од његове смрти. Судбина му је одредила да буде на челу бугарске државе у веома тешком за њу периоду – када је водила дугу, драматичну и неједнаку борбу против моћног Византијског царства. Зашто цар Самуил заслужује да има споменик у Софији?
Ево шта је у интервјуу Радију Бугарска изјавио историчар проф. Пламен Павлов:
Самуилови савременици су говорили да он „нема премца по снази, нема премца по храбрости“. О њему је један аутор из 13. века који сведочи да је вековима после Самуилове смрти према овом истакнутом бугарском владару постојао прави култ као према националном хероју, ако употребимо један од савремених клишеа, написао: „чувени Самуил, о коме и дан данас Бугари често причају“. Познати историчари сер Стивен Рансиман и проф. Константин Јиречек упоређују Самуила са бугарским царем Симеоном Великиим /893-927. г./, а о домаћим ауторима да и не говоримо. Дакле - Самуил заузима веома важно место у нашој историји.
Са владавином цара Самуила повезана је трагична страница наше прошлости – ослепљивање 15.000 бугарских војника у византијском заробљеништву. Сваком стотом је остављено по једно око да би могао да предводи остале. Стравични призор ослепљених војника узроковао је смрт владара. Према проф. Пламену Павлову, наш однос према Самуилу и његовим осљепљеним војницима део је нашег националног идентитета. Постоји и један други разлог за постављање споменика Самуилу у Софији:
Знамо да цар Самуил и његова браћа, тзв. комитопули – синови војводе Николе, потичу из аристократске фамилије повезане са династијом кана Крума. Тј., они припадају бугарској царској династији и имају древне корене. Војвода Никола је био управник Средеца – данашње Софије. Тако да је сасвим могуће да је Самуил рођен у Средецу. Према томе – Софија није само главни град Бугарске, већ је она највероватније родни град цара Самуила. С друге стране, базилика Свете Софије, тај древни храм по коме је наша престоница добила име, један од најрепрезентативнијих хришћанских храмова на Балкану има, такорећи, директну везу са Самуилом. Зна се да су 992. г. мошти Светог Ивана Рилског, небеског покровитеља Бугара, пренесене из Рилског манастира управо у цркву Свете Софије. А то је, вероватно, дело како тадашњег патријарха, тако и Самуила. Пуно је аргумената које можемо навести у корист идеје да споменик буде постављен управо у Софији, у непосредној близини древне хришћанске светиње – цркве Свете Софије.
Споменик је дело познатог скулптора Александра Хајтова и пројектаната Росена и Марије Гуркових. Новац за њега донирала је Фондација „Бугарско памћење“ чији је председник др Милен Врабевски – бизнисмен и филантроп. Уз њену помоћ предстоји постављање споменика још два бугарска владара – светом кнезу Борису І, код кога су Бугари примили хришћанство и кану Тервелу, који је са својом војском спасио Европу од арапске најезде почетком 8. века.
Превод: Албена Џерманова
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..
Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..