Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Слабе оцене седмака и матураната – темпирана бомба

БНР Новини
Фотографија: БТА

Прошле недеље објављени су резултати два најважнија испита за средњошколце у Бугарској – са националног тестирања ученика 7. разреда и са матурских испита после 12. разреда. Ти резултати су и ове године дали бројне поводе за размишљање о нивоу школског образовања код нас. Основни закључак је: рекордан број слабих оцена из математике код седмака и њихова неспособност да аргументовано одговарају на питања са отвореним одговором. Код матураната оцене нису баш толико очајне, мада је Министарство образовања објавило да је њихово овогодишње представљање на обавезном испиту из бугарског језика и књижевности знатно лошије у односу на прошлогодишње.

Резултати оба испита објављени су у истој недељи када је БАН одликовала пет дечака, који су се вратили са освојеним наградама на престижном такмичењу предуниверзитетских наука у САД. Позната је чињеница да се бугарски ученици сјајно представљају на бројним међународним олимпијадама из математике, физике, хемије и др. По свему судећи међутим, у питању су изузеци, јер је ове године сваки четврти ученик седмог разреда од укупно 110.000 ђака добио слабу оцену на националном тестирању.

Марија Амзина већ дуго година организује припремне курсеве за тестове после 7. разреда и матурске испите, тако да има увид у степен припреме ученика различитих школа. Према њој, резултати испита су очекивани, јер они не проверавају социјалне и животне вештине и умећа деце, а застареле методе наставног процеса у школи одбијају ученике:

Захтева се висок степен писмености и познавања језика, како писменог, тако и усменог. Смело могу да тврдим да наша деца не поседују тај висок степен. Она не умеју да се изражавају у писаном облику, као што то не умеју ни усмено. И пошто је наставни процес фокусиран на форму испита, наставници су приморани да поштују све захтеве и буквално да тренирају децу. Међутим, деца и сама схватају да од свега тога нема баш пуно користи и уче тек толико колико им је потребно да би могли да положе те испите.

Представљајући овогодишње резултате, Министарство образовања је најавило спремност да се форма испита промени, али се није ангажовало конкретним роковима. А све док се те добре намере не претворе у стварност, и родитељи, и деца ће доживљавати као прави стрес национално тестирање после 7. разреда. Јер су резултати тестова веома важни за пријем у профилисане гимназије где је конкуренција велика. И без обзира што би требало да се на тим испитима проверавају стечена у школи знања, седмаци масовно похађају приватне припремне курсеве и посећују приватне учитеље.

Да би се на неки начин „осигурали“ да њихово дете неће пропустити ту једину, пресудну шансу да упише неку престижну школу, од чега често пута зависи његова реализација у животу, родитељи су спремни да дају грдне паре за приватне учитеље и курсеве - каже Данијела, мајка седмака. - Не видим ништа лоше у томе, али ме некако забрињава да се ова провера знања дешава једнократно, да се пре тога, током целог образовног процеса, развој детета уопште не прати. Основни циљ школе мора да буде да се деци обезбеде једнаки услови и једнаки старт у животу. Нажалост то у Бугарској није тако.

Спроведене анкете међу ученицима показују да они уопште нису сигурни да ће им научено у школи на неки начин бити од користи, да ће бити у ситуацији да га примене и у свакодневном животу. Пуко „штребање“ за испите у ствари је темпирана бомба: ученици механички бубају напамет свакојако градиво, али то одмах забораве после испита. Овако у пракси школа производи људе који нису кадри да сами размишљају. Управо зато Марија Амзина сматра да се у бугарским школама што пре морају увести испити према моделу међународног програма процене образовних постигнућа ученика (PISA), који је разрадила Организација за економску сарадњу и развој (ОЕСР). Ови тестови усмерени су томе да наша деца буду функционално писмена, зато што се писменим људима тешко манипулише, каже Амзина, али то је само део њене формуле успеха:

Мора се у целини променити начин рада са децом, да би се сачувала њихова радозналост. Улога наставника у томе је изузетно важна. То је онај живи дух, који може да погледа детету у очи, може да наслути његов таленат. Сваком детету је потребна подстицајна средина. А сада као да нудимо деци све сажвакано и готово, претварамо их у лезилебовиће.

Нажалост, ову тврдњу Марије Амзине потврђује једна недавно објављена статистика према којој је Бугарска земља са највише младих људи који нити раде, нити се школују.

Превела: Катарина Манолова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари у Бразилу чувају име и везу са домовином као драгоцено наслеђе

Бразил је можда једна од најмање популарних дестинација за миграцију међу Бугарима данас. Ова земља није позната по високом животном стандарду, али су наши сународници који живе тамо висококвалификовани. Многи од њих су универзитетски предавачи,..

објављено 27.6.24. 11.10

Почиње друго издање Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“

На овогодишњем другом по реду издању Међународног форума ћирилице „Азбука, језик, идентитет“ у Софији учествује више од 30 слависта из 11 земаља. Дводневни форум (27-28. јун) у Националном дворцу културе одржава се на иницијативу потпредседнице земље..

објављено 27.6.24. 08.00

Европски лидери се колебају око именовања за највише функције у ЕУ

Супротно очекивањима, европски лидери на састанку прошлог понедељка нису успели да постигну консензус о четири главна кандидата за највише функције у ЕУ. Ипак, највероватније ће се то догодити на њиховом следећем састанку у четвртак и петак. Према..

објављено 26.6.24. 13.15