Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

1988. година – Бугарска постала шеста космичка држава у свету

БНР Новини
Посада космичког брода „Сојуз ТМ-5“ (с лева на десно): Александар Александров, Виктор Савиних и Анатолиј Соловјов
Фотографија: архив

Да ли космонаути сањају као и сви људи на Земљи? Позитиван одговор на ово на први поглед прозаично питање није стигао нити брзо, нити лако – десило се то тек 1988. године у оквиру научног програма „Шипка“ који је други бугарски космонаут спровео на орбиталној станици „Мир“ током своје десетодневне космичке мисије.

Космонаут се сећа: „Један од најуспешнијих експеримената био је „Сон-К“. Његов објекат били су сан космонаута и могућност опоравка током сна у Космосу. Експеримент је спроведен на мени и био је успешан. Утврђено је да током лета у свемир постоје исте фазе сна као и на Земљи. Овим експериментом смо потврдили да се космонаути у току дугачког лета у свемир могу опоравити и бити радно способни.“


7. јуна 1988. г. у 18,03 ч. цела Бугарска је доживела свој звездани тренутак: у свемир је успешно лансиран космички брод „Сојуз ТМ 5“ са трочланом посадом у саставу: бугарски космонаут-истраживач Александар Александров, командир лета Анатолиј Соловјов и инжењер посаде Виктор Савиних. Овог пута, за разлику од драматичног првог лета у свемир Бугарина Георгија Иванова, чији је тада Александар Александров био дублер, мисија пилота ловца-бомбардера рођеног у граду Омуртагу крунисана је успехом. Ево шта је он изјавио пре полетања:

„Поносан сам што моја домовина, заједно са социјалистичким земљама учествује у остварењу широког програма истраживања космичког простора у мирнодопске сврхе. По други пут ће грађанин Народне републике Бугарске заједно са руским космонаутима учествовати у лету који симболизује вечно и нераскидиво бугарско-совјетско пријатељство. Свој лет у свемир посвећујем 110. годишњици ослобођења Бугарске од владавине Османског царства и 44. годишњици победе социјалистичке револуције у нашој земљи.“

9. јуна 1988. године летелица се спојила са свемирском станицом „Мир“, где је Александров успео да изведе свих планираних 56 експеримената са јединственом апаратуром коју су у целини разрадили и створили бугарски научници и стручњаци у оквиру програма „Шипка“:

„У основи лета био је научни програм „Шипка“, који је укључивао спровођење одређених експеримената из области космичке физике и астрофизике, космичке медицине и биологије, као и из области различитих технологија. Апаратура је била аутоматизована што је омогућило експрес анализу у реалном времену, тако да је било могуће понављати неке експерименте до постизања тражених параметара. То је омогућило да се само у току 10 дана спроведе велики број експеримената. У оно време то је претворило Бугарску у једну од водећих космичких држава – била је 6. у свету.“


17. јуна 1988. г. у 14,20 ч. капсула летелице са тројицом космонаута је успешно слетела у Северни Казахстан.

С дистанце времена може се рећи да други лет Бугарина у свемир није бесплатни плод бугарско-совјетског пријатељства, већ је био на компензационој основи. Апаратура створена у Бугарској, укључујући и ону за истраживање сна космонаута, остала је на располагању совјетској космонаутици. На пример, дозиметар „Љулин“ се и данас користи – тренутно се налази на Међународној космичкој станици.

Бугарско учешће у заједничком лету има и реалну цену – око 7 милиона лева, али су многи резултати космичког програма „Шипка“ нашли примену и на Земљи. На пример, справа „Плевен 87“ се и у нашим данима користи за утврђивање брзине реакције и професионалне подобности пилота, шофера и оператера у нуклеарним електранама.

Лансирање космичког брода „Сојуз ТМ-5“, његово спајање са станицом, спроведени експерименти, повратак на Земљу – све је изведено као по уџбенику. Бугарска је била на врхунцу своје космичке славе. Лет Александра Александрова је био последњи импресионирајући успех наше земље пре демократских промена 1989. године.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

1997. година – Нови почетак

После краха социјалистичке владе Жана Виденова, прелазна влада на чијем је челу био Стефан Софијански успела је да у кратком временском периоду умири тензије изазване социјално-економском ситуацијом и да поврати поверење међународних институција у..

објављено 20.8.15. 10.55

1995.-1997. г. – „Зимe нашег незадовољства“ – II део

Ове седмице у рубрици „80 годинау 80 недеља“ биће речи о једном од разлога који су довели до оставке владе Жана Виденова– стечају 15 банака у Бугарској. После кризе са житарицама 1995. када је дошло до дефицита пшенице и двоструког повећања..

објављено 13.8.15. 09.10

1996. година – Убиство Андреja Лукановa

Датум 2. октобар 1996. упамтићемо по томе што је први пут у најновијој бугарској историји убијен један председник владе, премда и бивши. Пре њега исту судбину, али после диригованог процеса за време такозваног Народног суда у фебруару 1945., задесила је..

објављено 7.8.15. 12.10