Ивањдан – магијско доба године

објављено 24.6.15. 09.35]

БНР Новини

Фотографија: БГНЕС

24. јуна Бугарска православна црква и верници обележавају празник рођења светог Јована Претече и Крститеља Господњег који је у народу познат као Ивањдан. Без обзира на то што је реч о хришћанском пророку светом Јовану, у народним песмама и веровањима код нас се обично опева митски јунак Ењо или Јањо за кога се веровало да је повезан са Сунцем, да носи плодност и здравље, а девојкама омогућује срећну удају. То је и разлог да је на нашим просторима празник познат као Ењов- или Јањевдан. Према народном предању, на овај дан сунце сија најјаче а његова енергија се магичним путем предаје води и лековитим биљкама.

Update Required To play the media you will need to either update your browser to a recent version or update your Flash plugin.

Према веровањима, на Ивањдан сунце достиже крајњу тачку свог путовања ка лету и после кратког предаха креће назад ка зими. Накратко застајкује на небеском своду, трепће и игра. Ко га у том тренутку види биће благословљен. Препоручује се да се свитање тог дана дочека на отвореном. Веровало се да се на тај дан Сунце купа у рекама и језерима након чега њихове воде добијају лековиту моћ. Некада су се млади и стари купали пред само свитање зоре у оближњој реци или се умивали росом за здравље. Из неких изворчића вода извире једино на Ивањдан, а лечи све болести. Овај дан је битан и трагачима за скривеним благом. Они верују да се уочи Ивањдананебеса три пута отварају и да тада места на којима је закопано благо светле плавичастим сјајем. Онај ко се нађе на оваквом месту у правом часу и зна шта треба да ради, могао је да се обогати преко ноћи.

Биљке које се користе у ивањданским ритуалима девојке, невесте и старије жене морају убрати пре свитања зоре јер према народном предању оне тада имају највећу исцелитељску и магичну моћ. Од лековите траве и цвећа плету се китице које се каче испод стрехе кућа како би чувале укућане од злих духова, болести и магија. Приликом плетења великих ивањданских венаца обавезно су користили вратич, кокотац, линцуру и ивањско цвеће. У народу се веровало да ове биљке чувају од змајева и самодива због чега су испод венца пролазиле све жене и деца. Такви венци се и данас плету у Етнографском комплексу „Етара“ код града Габрова. На Ивањдан се гата за љубав и брак. У различитим деловима земље девојке изводе разне ритуале како би сазнале за кога ће се удати. Тако, рецимо, на неким местима месе слану погачу од украденог брашна, стављају залогај те погаче под јастук и чекају да виде кога ће сањати. На другим местима се на кров износи и оставља огледало, момак који ће јој га донети у сну, биће њен будући супруг. Добро познат је и обичај према коме уочи празника уз извођење обредних песама и кола девојке сипају воду у нови бакрени суд те га односе у кућу једне од девојака. Тамо свака оставља своју китицу у њега а следећег јутра се прориче за кога ће се цура удати. У многим деловима земље изводи се и обичај „Ењова буља“ за који се мала девојчица прерушава у младу и у пратњи сеоских девојака обилази село и њиве.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Подели

Ивањдан – магијско доба године

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Вила се лоза винова…