Ове недеље је стрпљење бугарске јавности поново стављено на пробу због изјава политичара и војних званичника о предстојећем размештању америчке тешке војне технике и особља у Бугарској. Кажемо поново, јер је сличних превирања у јавности било у фебруару ове године око прегледа мобилизације бугарске војске, који су неки протумачили као припрему за рат са Русијом. Ових дана је министар одбране САД Ештон Картер обелоданио у Талину да је Бугарска, заједно са неким другим источноевропским и централноевропским земљама, прихватила да на њеној територији буду распоређени амерички тенкови, артиљеријска оруђа и друга војна опрема. Заменик команданта Маринског корпуса САД у Европи је нешто касније објавио да ће у септембру у Бугарску стићи 155 америчких маринаца, четири тенка, шест оклопних транспортера и три хаубице. Ове вести су изазвале забринутост бугарске јавности. Повећању осетљивости на страно војно присуство у земљи, као и страховањима од његовог евентуалног коришћења против Русије допринела је не само снажна проруска и антиамеричка пропаганда код нас, већ и део владајуће елите. Уместо да адекватно објасни разлоге за лоцирање стране војне опреме и особља, министар одбране Николај Ненчев је на почетку уверио да Бугарској није упућен такав званичан захтев и да је о томе разговарао и са америчким амбасадором у Софији. Тек касније је министар објаснио да је реч о преузетим обавезама од стране наше земље и то још 2006. г., за време управљања тројне коалиције на челу са проруски оријентисаном Бугарском социјалистичком партијом. После овог објашњења социјалисти који су првобитно инсистирали на одржавању ванредне парламентарне расправе о тој теми, ућутали су. Да је јачање забринутости јавности изазвано политичким факторима показала је и чињеница да док су у фокусу пажње биле изјаве из иностранства о предстојећем распоређивању оружја, у Бугарској се завршавала међународна тактичка вежба „Кабиле – 2015.“. У њој је учествовало 50 припадника копнених снага САД у Европи, тенкови М1 Абрамс, вишенаменска лако оклопљена вучна возила МТ-ЛБ, хамери, борбене машине типа „страјкер“, хеликоптери, авиони, али то није узнемирило мирољубиву јавност. Околности указују да јавност заслужује објективније и тачније информације када је реч о војним питањима у компликованој међународној ситуацији. Тешким копненим наоружањем Бугарска не би ни могла да испољи агресију према Русији, али ипак, ова техника ће се, чак и за потребе обуке, користити на источном крилу НАТО-а које је у последње време веома рањиво и напето због кризе у Украјини.
Превела: Марина Бекријева
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са..