У Бугарској воле туризам – али не само класични, него и политички. Чим дођу избори за локалне органе власти, испоставља се, али само на папиру, да много Бугара има неодољиву жељу да се досели у неку забачену кућу, или да живи заједно са још 40-50 људи у једном стану. Ми то зовемо „изборни туризам“ који је последњих деценија попримио озбиљне димензије.

Законодавац је предузео мере на његовом ограничавању. Бирач треба да докаже да током године бар шест месеци пребива на дотичној адреси. Снагом последњих измена бугарског Закона о регистрацији грађана (који се у некој мери поклапа са српским Законом о матичним књигама) уведени су захтеви који такође имају за циљ да спрече потенцијалне злоупотребе – документи о својини некретнине или уговор о њеном изнајмљивању, критеријуми о капацитету куће и броју њених обитавалаца итд., као доказ да бирачи заиста живе тамо. Прописани су и начини контроле од стране институција.

Али су и поред тога свега неколико месеци пре избора ове јесени констатовани драстични прекршаји. И пошто су их медији огласили, активирало се и тужилаштво. Испоставило се да оно треба да надокнади пропусте низа контролних установа. Сходно Закону о регистрацији грађана, председници општина, обласни управници, матичари и полицајци надлежни су да врше контролу поштовања прописа. Сада је притисак појачан, јер је омогућен избор председника и малих општина са свега стотинак становника. У том случају неколико гласова може да преокрене резултат.

Асоциација „Транспарентност без граница“ је анализирала појаву „изборни туризам“ у првом издању свог информационог билтена „Општине на мети“ који је посвећен предстојећим изборима.

Замолили смо Министарство за регионални развој и комунално уређење у чијем је надлештву матична служба, да нам пружа званичне податке како бисмо израдили упоредну анализу - објашњава др Вања Нушева, политиколог из асоцијације „Транспарентност без граница“. - На основу њих смо констатовали да је у периоду јануар-мај 2014 и 2015. г. у националним размерама дошло до повећања броја уписа пребивалишта грађана за 1,3 пута. Забрињавајуће је да је у појединим општинама дошло до заиста драстичног раста пријава. Например, у општини Грамата у Видинској број пријава порастао је 22-23 пута, у насељу Трекљано у области Ћустендил – 20 пута, у Боровану код Враце – скоро 16 пута.

У 98 од 265 општина дошло је до значајних промена у захтевима за пријаву пребивалишта, при чему је забележен раст ново пријављених грађана за 2 до 23 пута у односу на претходну годину. Према др Вањи Нушевој, највише нових становника има у економски развијеним регионима где је акценат стављен на трговину и туризам какве су црноморске области Варна и Бургас, као и главни град. Остале општине у којима се запажа осетан раст нових становника налазе се у регионима са великом стопом незапослености, па је зато основни ресурс економске активности - доступ природним ресурсима или општинском земљишту. Такве су Видин, Монтана, Ћустендил.

Чега је ово резултат? – наставља др Вања Нушева. - У регионима који су близу мора и у којима је пословање интензивније него у осталим подручјима земље, опет смо сведоци такве појаве. Разлог су велики економски апетити политичких странака да утичу на органе локалне самоуправе у тим економски релевантним општинама. Док у регионима са слабијим економским развојем становништво је подвргнуто озбиљном економском утицају, велики део тих људи живи на ивици сиромаштва и зато чешће бива укључено у сличне шеме. Једини ресурс који је остао у тим општинама су природна блага, а део њих су у општинској својини.

Да би се стало на пут такозваном изборном туризму, експерти препоручују стриктно поштовање закона од стране надлежних централних и локалних органа власти као и бољу размену информација и интеракцију свих институција, које су овлашћене да врше контролу поднетих пријава и одјава боравишта грађана. Поред тога експерти сматрају да је потребно донети измене Закона о регистрацији грађана које би предвиђале и службену одјаву пребивалишта пријављених у раскораку са прописима као и изрицање санкцијама службеним лицима која су захтеве за пријаву одобрила мимо закона.

Превеле: Александра Ливен, Ана Андрејева