Летња уметничка сезона „Уметност жутог калдрма“ је почела. Сваког последњег викенда у месецу све до краја октобра фестивал ће представљати занате и различите врсте примењене уметности. Форум се одржава на отвореном у једном крају Градске баште. То је и разлог да се у његовом називу помињу жуте камене коцке. Подсетимо да су камене коцке којима су улице у самом срцу Софије деценијама биле поплочане већ замењене, бар у већем делу. Али за становнике бугарске престонице оне ће заувек остати незамењив симбол историјског центра града.

Простор на коме су постављене импровизоване продавнице, тезге и радионице обухвата површину на којој је некада био маузолеј првог комунистичког вође Бугарске Георгија Димитрова. Током фестивала посетиоци могу видети радове од керамике, природне материјале, накит, сликане мараме и одећу, занимљиво плетиво, предмете од стакла, коже и дрвета… Све ручно рађено. Организатор фестивала је Антонија Балабанова у партнерству са Регионалном занатском комором – Софија.

Однесите делић срца једног ствараоца кући, позвала је гђа Балабанова која је открила више појединости о уметничком форуму:

Читаво лето – од јуна до октобра, занатлијама пружамо могућност да изложе своје радове. Све активности су добротворног карактера, а прикупљена средства ће бити намењена фондацији „Дечице“ која помаже малишанима из установа социјалне заштите, проширујући њихов социјални домет. Сарадња са различитим људима – добровољцима и стручњацима, овој деци даје моћан подстицај за даљи развој и стварање. Већина учесника фестивала има мајсторска сведочанства која је издала Национална занатска комора. Али су и они који немају диплому мајстора такође добродошли, јер израђују дивне ствари не само рукама већ и срцем. Идеја водиља нам је била да очувамо бугарске занате и примењену уметност, као и да подстакнемо развој „стваралачке привреде“. Ови људи живе од продаје својих рукотворина. Већ првог дана фестивала имали смо пуно посетилаца, Бугара и странаца, гостију града. Организујемо и дечје радионице у којима знатижељни малишани могу да науче како се прави сапун, керамичко посуђе, фигурице од папира, лутке, декупаж… Њихови родитељи такође могу да опробају своје вештине. Ја сам, на пример, заљубљена у грнчарство. Иначе се последњих десетак година бавим нечим потпуно другачијим – управник сам ресторана високе класе, а поред тога преводим стручно-техничку литературу. За љубитеље као што сам ја, примењена уметност није само извор естетског ужитка већ има и чисто терапеутски ефекат. Чим приђем грнчарском колу, осећам да ме напетост и стрес полако напуштају.

Добар део занатлија који су своје радове изложили 27. и 28. јуна био је својеврсни савремени продужетак бугарске традиције. На штандовима се могла видети и природна козметика и здрава храна. Очекује се да ће се наредних месеци укључити више мајстора који користе старе технике рада у својој производњи.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Албена Безовска, БТА, БГНЕС