Резултати референдума у Грчкој су већ познати. Еуфорична атмосфера на победничким митинзима који су преплавили улице у ноћи после изјашњавања грађана о (не)прихватању захтева кредитора већ је спласнула и сада долази време за продубљеније размишљање, а свако размишљање о грчком НЕ кредиторима изазива у Европи више непознаница него конкретних одговора. Предстоји да видимо да ли ће се и на каквој основи наставити преговори Атине са њеним повериоцима, да ли ће земља остати у зони евра и како ће се та зона снаћи у ново насталој ситуацији.

Без обзира на све могуће варијанте, по свему судећи, бар у средњорочном плану Грчка ће доживети веома тежак период што свакако подразумева тешкоће и за остале чланице Уније. Који час после завршетка референдума курс евра је пао за 1,5 одсто, што аутоматски обезвређује и бугарску националну валуту која је везана по фиксној стопи за евро. Докле ће се тај процес наставити и докле може да сеже?

Грчка је једна од водећих земља на југоистоку Европе, па зато тежак период за ту земљу наговештава погоршање ситуације и у осталим државама региона. То се посебно односи на оне између њих које нису чланице ЕУ и којима би Грчка требало бити "звезда водиља" на путу њихових европских интеграција.

Проблеми, међутим, нису само економске, већ и политичке природе. Како ће се оно што се догодило у Грчкој одразити на идеје о проширењу зоне евра? Нарочито актуелно је ово питање за Бугарску чија је влада само пре неколико дана формирала координациони одбор за припрему приступања евро зони. Неће ли победа СИРИЗЕ ојачати позиције њених присталица у Европи и региону?

Разарајућа победа на референдуму у Грчкој је преседан који може бити привлачан и за друге земље. Партија које деле идеје СИРИЗЕ има и у Бугарској, док су неки експерти појаву СИРИЗА назвали "вирусом" који се може приметити и у бугарској политици с обзиром на позиве на неизмирење обавеза у енергетици и финансијском сектору.  

И не на последњем месту, да ли превелика ангажованост Европске уније на решавању проблема Грчке неће одвући пажњу и енергију Заједнице од решавања горућих питања осталих земаља чланица, на што су неки бугарски званичници већ скренули пажњу?

У првој изјави за телевизију после референдума, премијер Алексис Ципрас је затражио да се преговори са кредиторима без одлагања обнове и да се на столу нађе предлог за опраштање дуга. Полако се потврђују и прогнозе о сменама у влади Грчке. Оставку је поднео министар финансија Јанис Варуфакис, што је озбиљан наговештај промена преговарачких позиција Грчке. Ситуација је више него озбиљна и као таква налаже одговорно заузимање ставова на државном нивоу. У случају са Бугарском слична ангажованост је неизбежна због чињенице да су кредитори Грчке и њени повериоци. С друге стране, ставови Софије треба да буду усклађени са оним ЕУ. Тешки разговори на ту тему почињу за пар сати, на високом и највишем нивоу, и вероватно ће она бити доминантна тема не само у наредним данима, већ и недељама.

Превод: Ана Андрејева, Ајтјан Делихјусеинова