Једно од 150 деце на свету пати од аутизма, што чини 2 одсто светске популације. У Бугарској још увек није успостављен јединствен регистар оболелих од аутизма, али према незваничним подацима, њихов број износи око 140.000.

Мало људи зна да је аутизам, у ствари, развојни поремећај који омета нормални развој социјалних и комуникационих вештина. То је и разлог да се друштво често односи са ниподаштавањем према особама са аутизмом. Петар Кондев и његова супруга Лилија су из града Пазарџика и имају четворо деце. Једном од њихових синова, десетегодишњем Емилу, дијагностикован је атипичан аутизам. За проблем свог сина сазнали су још кад је био јако мали и отада нису престали да трагају за решењем. Испробали су многе терапије и лечења, нове методе – неки су помогли, а други не... Ево шта нам је с тим у вези испричао Петар:

Истина је у сталном трагању и раду. У потрази за леком дошли смо до ХБОТ – хипербаричне оксигенотерапије или другачије речено барокоморе. У Бугарској је ова метода лечења мало позната из једноставног разлога да у земљи нема довољно барокомора. Када смо сазнали за то, сличну терапију су нудили само у Варни и Софији, што је неминовно значило честа путовања. То нас је навело на идеју да прво пробамо хипербаричну комору за лечење у кућним условима коју је један наш пријатељ набавио из иностранства. Али и након 40-50 сеанси, побољшања није било. Тада смо одлучили да наставимо лечење у барокомори за болничко лечење. Проблем је у томе да кућна барокомора ради на нижем притиску и нижој концентрацији кисеоника.

Породица је два месеца живела у Варни где се дете подвргло серији третмана - 45 процедура у барокомори свакодневно. Резултати нису изостали, дечак је почео да своје тело много боље осећа, побољшао је фину моторику, почео скакати на трамболини и писати пратећи контуре... Пар месеци касније се третман понавља и у Софији. Резултати су опет добри и родитељи су убеђени да је ово права терапија за Емила. Забринути тата покушава да нађе коморе тог типа, да убеди локалне специјалисте и власнике здравствених установа да је терапија кисеоником под притиском у хипербаричној комори заиста корисна. Али, авај, ништа од тога! И таман када су готово изгубили наду:

Ја се разумем у технику и вероватно ми је то помогло када сам одлучио да сам направим барокомору. Знао сам да нам је потребна. Животни стандард моје породице је такав да сам одлучио да макар пробам. Ниједног тренутка нисам сумњао да ћу успети да израдим барокомору, јер као конструкција и апаратура она није ништа посебно и компликовано. Једноставно треба да имаш довољно времена, новца и да то желиш. Све сам то имао!

У Бугарској барокоморе нису нормативно уређене што у једном тренутку може да створи проблеме, поготову ако се појаве коморе које не одговарају критеријумима, али је Петар Кондев спреман да одбрани свој изум. Као што је и сам рекао: „прелистао сам гомилу литературе и прикупио пуно информација о барокомори, толико се нисам припремао ни учио током свог школовања“. Већ два месеца Емил користи барокомору. Срећан је, миран и комуникативан, симптоми аутизма су готово неприметни, ако изузмемо говорни поремећај... Игра се с другом децом. Емилови родитељи су задовољни постигнутим резултатима, али има још много тога да се уради и терапија се наставља. Волели би да људи науче да ову терапију могу користити не само деца са аутизмом, већ и она са различитим облицима поремећаја понашања, хиперактивна деца и др. Барокомора се може користити за регенерацију нервног ткива, у лечењу тровања угљен-моноксидом, храном и пићем... Већ деценијама ова врста терапије постоји у земљама попут Велике Британије и Италије где је довољно распрострањена и бесплатна за лечење мултипле склерозе и дечју церебралну одузетост.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије из личне архиве Петра Кондева