Када је у јануару месецу ове године 200 од укупно 240 народних посланика подржало ажурирање Стратегије судске реформе, бугарском друштву је лакнуло јер је помислило да ће се најзад очекивана реформа судства десити. Међутим, у последње време његова нада је почела да личи на фатаморгану. Прошле недеље је парламентарна комисија за амандмане на Устав Републике Бугарске одбацила нове текстове који су се тицали реформе судског система. Дан након телевизијске изјаве министра правде Христа Иванова да тренутно код нас делује „мафија која поседује изузетно велика овлашћења – мафија вечитих судских начелника“, уследиле су оптужбе са три стране. Из Високог савета судства су затражили његову оставку, оптуживали су га и у кулоарима парламента, а тужилаштво је након објављивања једног новинског чланка почело проверу у Министарству правде.

Никога не изненађује то што су оптужбе против министра правде већ постале личне - рекла је Иванка Иванова, директор правног програма Института „Отворено друштво“. - Тако је јер нема аргумената стручњака против реформе садржане у предлозима амандмана на Устав и у предлогу закона о изменама и допунама Закона о судству. Сви виде да су проблеми везани за квалитет судства у Бугарској веома озбиљни, да постоји низ разлога из којих је тренутно спровођење реформе судског система неодложно потребно. Што се тиче предложених промена Устава као што су подела Високог савета судства на два колегијума – судијски и тужилачки или пружање могућности свим судовима да пред Уставним судом покрећу поступак оцене уставности законских одредби, већ постоји консензус. Оптужбе против министра правде чији смо сведоци последњих неколико дана резултат су потпуне беспомоћности у интелектуалном погледу да се јасно формулише аргумент зашто политичке снаге у Народном собрању и даље одлажу гласање о овим толико важним променама. Предлог закона о изменама Устава поднело је 130 народних посланика из партија које подржавају владу, изузев партије АБВ и очекује се да ће они гласати „за“. За мене велико питање је како ће гласати Бугарска социјалистичка партија и Покрет за права и слободе јер без њихове подршке неће бити обезбеђена уставна већина од 160 гласова. У погледу мера које се предузимају ради остварења судске реформе поред категоричног отпора две партије, лично ја видим крајње колебљиво понашање велике партије у саставу владајуће коалиције – партије ГЕРБ.

Као доказ свему томе треба подсетити да је пре две недеље премијер Бојко Борисов лансирао идеју о скраћењу судских поступака, а десило се то након што је Високи савет адвоката представио свој званични став којим подржава предлоге о реформи судства.

То објашњавам једино тиме да смо најзад дошли до предлога о конкретним мерама у вези са судском реформом за које се надамо да ће довести до промена у раду судства и да ће ставити крај трајној и тешкој повезаности између политичке елите у Бугарској и судског система - наставља Иванка Иванова. - Ситуација у којој су већ поднети предлози амандмана на Устав, а стално неко, укључујући и премијера предлаже неке нове мере без става стручњака о њима, само је стратегија којом се стално одлаже одлука и баца прашина у очи људима.

Са данашњим даном чврсти противници промена Устава су Бугарска социјалистичка партија и АБВ, али Покрет за права и слободе ће учествовати у консултацијама о судској реформи. Ово је у суботу изјавио лидер покрета Љутви Местан у Пловдиву, само дан након што су он и премијер Борисов демонстрирали топле односе. Међутим, Местан је подвукао да се промене судства не могу остварити по моделу Реформаторског блока и позвао је премијера Борисова да овом блоку одузме иницијативу. Поводом изјаве коју је у недељу Местан дао једном софијском листу потпредседник партије ГЕРБ Цветан Цветанов је изјавио: Важне реформе подржавају све партије, нису потребне главне улоге, нити партијски егоизам. Очекује се да ће у периоду од 22. до 24. јула почети начелна расправа о предлозима амандмана на Устав.

Превод: Албена Џерманова