Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска трговина има велики апетит за тржишта ван ЕУ

Фотографија: архива

Министарство економије је обелоданило да намерава да отвори трговинска представништва Бугарске на Куби, у Мексику и земљама Северне Африке. Наводно, размишља се и о слању трговинских аташеа у Сингапур и Индонезију. Што се ове намере тиче, новина је у ствари, само проширење круга дестинација са Кубом и Мексиком. У јануару је Министарство образложило преусмеравање трговинских представника у земље на истоку речима да треба помоћи домаћем бизнису да превазиђе губитке услед ЕУ ембарга Русији. Аналогне идеје лансирала је још почетком 2014. године и влада Пламена Орешарског, али уз образложење да већ није неопходно одржавање трговинских служби у ЕУ, јер су након приступања Унији трговински односи са европским земљама знатно олакшани и добро регулисани још на макронивоу. Тада је бугарска имала трговинско-економске службе у 44 државе, а у те државе одлазило је 90% бугарског извоза. Међутим, тренутна влада намерава не само да трговинско-економске службе преусмери ка земљама ван ЕУ, већ и да побољша припрему и поступак избора њихових службеника. Она још предвиђа измене услуга које пружа Агенција за извозно осигурање како би оне постале атрактивније и повољније за бугарске извознике. Идеје владе поклапају се са интересом и захтевима бизниса који још није заборавио времена када је Бугарска, на пример, у земље Блиског истока извозила разноврсну робу и то у великом обиму. Међутим, у бугарској привреди данас преовлађују релативно ситни произвођачи и преусмеравање трговине ка земљама ван ЕУ, поготово када су у питању велике државе попут Кине и Индије, претпоставља и кооперацију више ситних произвођача за извоз робе под једном трговачком марком. Зато, у условима децентрализоване економије, каква је данас бугарска, преусмеравање према новим тржиштима не зависи само од изврше власти, већ и од њене сарадње са бизнисом. С тим у вези министарство економије размишља и  о варијанти да се, на захтев бизниса,  у земљама у којима оно не превиђа именовање трговинских аташеа, то остварује у облику јавно-приватног партнерства. Преусмеравање бугарске трговине ка тржиштима ван ЕУ је очито потребно, чим је идеје о томе имало неколико наших влада, али за сада те идеје остају само једна неостварена политика о којој се само прича.

Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

FT: „Лукоил“ продаје рафинерију „Нефтохим“ у Бургасу катарско-британском конзорцијуму

Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се да ће ова трансакција бити званично обелодањена до краја 2024. године. Како се наводи, компанија..

објављено 6.11.24. 11.35

Европска перспектива за бугарску металургију и рударство

Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом Дана металурга у Софији, организованој под његовим покровитељством. Према његовим речима, управо ту..

објављено 6.11.24. 09.25
Добрин Иванов

Послодавци затражили од Врховног управног суда да стопира повећање минималне зараде

Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну зараду, а оспоравање се заснива на два правна основа – процесно-правном и материјално-правном, изјавио..

објављено 5.11.24. 11.35