Након деветогодишњег прекида сабор на Рожену је окупио више од 8.000 извођача, 315 вокалних група и 25 фолклорних ансамбала – иза ових сувопарних бројки стоје напорна припрема, доласци издалека и емотивни доживљаји учесника. Као и одушевљење око 350.000 гледалаца. Они су већим делом Бугари премда се на пољанама могао чути и грчки, румунски, енглески, француски и руски говор. Ово окупљање на Рожену је прешло дуг пут од сабора изданака неколико лоза, посвећеног старим култним местима до данашњег „Сабора народног стваралаштва и сточарства“.

Ово место је амблематско за Родопе и цео Балкан – каже Тања Марева, директор Регионалног историјског музеја Смољана. - Сви који су живели у планини на неки начин су га обожавали. Роженске пољане које се простиру на површини од 110 хектара су вододелница две реке – Марице и Арде. У 19. веку овде су настала култна места која су посећивана поводом неких хришћанских празника – Свете великомученице Марине, Светог Пантелејмона, Светог пророка Илије и др. 1898 г. отац Ангел Инџов, који ће у историји остати записан као утемељивач јединственог Роженског сабора, предложио је Родопљанима да се сви окупљају једном у години – на дан Светог Пантелеjмона. Располажемо поузданим подацима да је 1904. г. сабор био јако репрезентативан и добро посећен. Стигли су гости из унутрашњости Кнежевине Бугарске – Софије, Пловдива и из скоро свих околних насељених места. Нова садржина донета је 1961. г., када је сабор прерастао у регионално натпевавање Родопског фолклорног подручја. Данас је то форум од националног значаја.

Веселина Бабаџанкова, дугогодишња учесница сабора, а данас водитељка званичних програма, каже да јој је мило када је на Рожену буде пој птица и песма цврчака.

Ту су ми корени – каже Веселина. - Рођена сам у Родопима и сабор ми је остао урезан у сећање још из детињства – некад смо до миле воље трчали пољанама, радовали се свицима који су светлели у ноћи, ситним поклонима и ђаконијама које су нам куповали родитељи. Први пут сам на Рожену чула толико много певача и толико гајдаша. Тај сабор је својим песмама, играма и ношњама за мене одувек био понос планине Родопи.

Око сцена на сабору окупили су се и многи наши сународници који живе у иностранству. Било је и доста странаца. Један од њих – Ђерђ Штубер (György Stuber), велики је заљубљеник у бугарске гајде. Пре неко време је купио це-де са родопском народном музиком, а он је постао варница која је распламсала ватру љубави према Родопима и овдашњим гајдама:

Остао сам запрепашћен када сам чуо музику која ме је подсећала на мађарске мелодије и која ми је била блиска срцу. Касније сам Родопе посетио бар 20 пута, обилазио сам мала села и од старијих жена записивао изворне песме. Научио сам да свирам каба гајде. Имам већ пуно пријатеља у Бугарској која ми се јако свиђа. Имам своју теорију о заједничком пореклу мађарске, родопске и чувашке музике.

У кампу под шаторима на Рожену могла су се видети весела друштва младих фолк манијака. Долазе из различитих крајева Бугарске.

Светослав је из Софије, завршио је Позоришну академију, бави се обрадом видео материјала: За овај фестивал сам сазнао преко Фејсбука. Овде су заступљене музика и игре из свих фолклорних подручја, уз то бесплатно. Мало ме срамота што не могу да играм ниједно коло. Али ми је један пријатељ помогао да научим оно најједноставније - Право коло. Кад се вратим у Софију уписаћу се у неки фолклорни клуб.

Алејдин Алијев је из Севлијева, ради у клубовима Пловдива као плесач: Овде сам да бих уживао у изворној бугарској музици. Мислим да морамо очувати аутентичност фолклора У свету је изворна народна музика на високој цени.

Сабор натпевавање на Рожену је такмичарског карактера. Учесници су наступили на четири сцене, а чланови жирија су били познати традиционални уметници. Поред одликовања која су доделили организатори ове музичке манифестације, била су још два, која је уручио Данијел Пишо – оснивач удружења „Солидарност Француска – Бугарска“. Награде су припале најстаријем и најмлађем гајдашу на сабору – 86-годишњем Илији Кадијеву из ансамбла „Сто каба-гајде“ и 5-годишњем Костадину Маргаритову.

Преношење традиције са колена на колена је јако драгоцено – убеђен је Данијел Пишо. - Везу са нашим прецима треба одржавати. С друге стране, каба гајде су симбол Родопа и самосвојно богатство Бугарске које такође вреди неговати. Приступ овом културном благу треба пружити и осталим европским народима због његових основних људских вредности.

Свирка више од 400 каба гајди орила се на пољанама на отварању сабора, гајдаши су учествовали и у концертном програму.

Превела: Ана Андрејева