У круговима бугарских спелеолога се увек деси нешто занимљиво. И овог пута има доста занимљивих ствари и новина. Пре пар дана Алексеј Жалов се вратио са спелеолошке експедиције у Албанији, а месец дана раније учествовао је у међународном истраживању вештачких пећина дуж обале реке Еуфрат у Турској. Он је дугогодишњи потпредседник Бугарске спелеолошке федерације, председник Балканске спелеолошке уније, члан Комисије за очување пећина при Европској спелеолошкој федерацији и Комисије за обуку и библиографију Међународног спелеолошког савеза УНЕСКО-а. Аутор је 9 књига.
Ево шта је он испричао о новооснованом Бугарском спелеолошком друштву:
То je нова идеја. Друштво је основано 28. марта ове године. Група људи – спелеолози од соја, доста активни, решили смо да оснујемо ново национално друштво са циљем да оно да нову смерницу истраживању пећина. Чланови друштва могу бити како спелеолози појединци, тако и спелеолошки клубови. Ево већ 4 месеца покушавамо да организујемо свој рад кроз стварање неких комисија, кроз организовање експедиција. Спровели смо неколико истраживања у Бугарској, учествовали смо и у истраживањима ван граница наше земље – били смо на једном конгресу о вештачким пећинама у Риму. Предстоји акција чишћења острва Дунава коју организују колеге из спелеолошког клуб „Приста“ – Русе, у коју ћемо се и ми укључити, тако да ћемо спојити корисно са пријатним. У околини града Русеа налази се десетак пећина које ћемо истражити. Такође, планирали смо да 2. августа спроведемо истраживање кроз које ћемо покушати да пронађемо везу између две пећине, у непосредној близини једна од друге, за коју претпостављамо да постоји. Уколико успемо да то остваримо, добићемо нове податке о пећинама у Бугарској, односно знаћемо да имамо и један пећински систем дуг 5 километара. Још увек нас је мало, али су наше идеје амбициозне и искрено се надам да ће се наше чланство повећати.
И то није све! У септембру ће шесторица представника друштва учествовати у експедицији у Ирану, а у Бугарску је позвано 6 спелеолога из Кине. Бугарско спелеолошко друштво тренутно припрема Меморандум о сарадњи са музејем „Земља и људи“, а идеја је да се тамо оснује спелеолошка библиотека. И не на последњем месту, чланови Друштва раде активно на изради Закона о пећинама о којем се прича већ пуних 10 година, али за сада без резултата. Тај закон треба што пре донети да бисмо спасили бугарске пећине.
Ево шта нам је Алексеј Жалов испричао о заједничким иницијативама балканских спелеолога:
Балканска спелеолошка унија посебан значај придаје Балканском спелеолошком кампу. Ове године одржаће се његово десето издање. У њему тренутно чланује 9 земаља, само Босна и Херцеговина и Косово још се нису придружили. На идеју грчких спелеолога организује се група за истраживање пећина – археолошких објеката на Балкану. У њу су се укључиле скоро све балканске државе. Израђен је сајт и свака земља доставља информације. Циљ је створити озбиљну базу података о тим објектима. У случају неких великих спелеолошких догађаја у различитим балканским земљама организатори позивају своје колеге из суседних земаља. На пример, сада у августу и септембру, у Пирин планини, у цирку Бански Суходол ће се одржати експедиција уз учешће спелеолога из Грчке и Србије. Бугарски спелеолози ће посетити острво Крит, где ће истраживати једну од најдубљих провалија на том подручју - око 800 метара. Учествоваће бугарски, грчки и турски спелеолози.
Алексеј каже да је његова страст Албанија и да је први пут ову земљу посетио 1991. године. Албанију посећује не само због пећина, већ и зато што га људи срдачно дочекују, а свака нова експедиција му доноси нова познанства. Од 4. до 11. јула тамо је учествовао у новом истраживању албанских пећина чији је организатор био он.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије из личне архиве Алексеја Жалова
Лето 2024. биће запамћено по екстремним врућинама које трају већ више од два месеца, разорним шумским пожарима и несташици воде која је захватила готово целу земљу. Према подацима Европског система за борбу против шумских пожара, заснованим на..
Крум Младенов живи у селу Сливовик на северозападу Бугарске, где своје време дели између животиња и дувачког оркестра „Медењаци“. Радним данима он је озбиљан фармер са више од 400 крава, оваца и коза, међутим, дође ли какав празник, стаје на чело..
Александар Георгијев имао је свега 14 година када је учествовао на првом Међународном омладинском бијеналу „Бугарски трагови у свету – кистом, камером и речју“ у Риму. На догађају одржаном током 2021/2022. године, остварио је велики успех, а слика..
У свести Бугара који чувају и поштују успомену на своје претке, 6. септембар је симбол уједињења намученог бугарског народа који је сачувао своју веру и..
Град Елхово налази се у југоисточном делу Тракијске низије, усред плодног поља између планина Странџа и Сакар. Крај њега протиче Тунџа - једна од..
Празничним молебном у Саборном храму Пресвете Богородице, који је служио Митрополит Пловдивски Николај, започеле су свечаности поводом обележавања 139..