Недељу на измаку обележили су масовни протести. Врхунац негодовања грађана био је у среду када је, прецизности ради, 2.385 предузећа са преко 210.000 запослених широм земље протестовало тражећи реформу сектора енергетике, као и због повећања компоненте цене електричне енергије, тзв. таксе “Обавеза према друштву” која би могла утицати на раст цене струје.

Протесте су организовала четири удружења послодаваца у земљи: Бугарска асоцијација индустријског капитала, Конфедерација послодаваца и индустријалиста у Бугарској, Бугарско индустријско удружење и Бугарска привредна комора, а први пут су их подржале и Конфедерација независних синдиката и Конфедерација радника “Подкрепа.” Узрок грађанског незадовољства је било најављено повећање таксе “Обавеза према друштву” и цене електричне енергије за индустријске потрошаче. Учесници протеста у бугарској престоници ставили су до знања надлежнима да нису кренули у акцију како би свргнули владу, већ да би убедили независни енергетски регулатор Комисију за регулацију енергетике и водопривреде да не повећава цене струје. Парламентарно заступљене снаге реаговале су различито. Посланици ГЕРБ-а изразили су чуђење зашто грађани протестују пре него што је енергетски регулатор објавио одлуку о новим ценама електричне енергије. Посланици Реформистичког блока су подсетили да је немогуће да се такса “Обавеза према друштву” разликује за електричну енергију за индустрију и домаћинства. Бугарска социјалистичка партија је инсистирала да влада предузме потребне мере како би сачувала конкурентност бугарских производа узимајући у обзир предстојећи раст цена електричне енергије. Према мишљењу посланика Патриотског фронта, бизнис и синдикати имају разлога за протест. Шеф парламентарног Одбора за енергетику Дељан Добрев који је из редова ГЕРБ-а није могао да сакрије своје чуђење заједничким протестом синдиката и организација послодаваца, имајући у виду да послодавци траже да се смање трошкови енергије, чему се синдикати противе. По речима Добрева, одлагање одлуке о цени електричне енергије доводи до додатног дефицита у систему. Мере су предузете, остварене су уштеде од стотина милиона лева.

У овој веома деликатној ситуацији премијер Бојко Борисов је нашао соломонско решење рекавши да очекује да Комисија за регулацију енергетике и водопривреде коректно израчуна цену електричне енергије како за индустрију, тако и за домаћинства. Борисов је додао да ће прихватити одлуку Комисије ма каква она била. По речима Борисова, дефицит у Националној електричној компанији износи 1,9 милијарди евра и неко треба да то покрије, а то су држава и грађани. Како је до тога дошло? Одговор на ово питање треба да потражимо у обухватнијој анализи.