Осим што је променио животе многих људи, брз развој технологија у 21. веку допринео је и замагљивању границе између тзв. мушких и женских занимања.
Више није од значаја пол запосленог, него знања и радне вештине којима може допринети просперитету компаније - каже Пламен Толев, менаџер у бугарско-немачкој софтверској компанији. - По мојим запажањима, питање да ли жене имају своје место у ИТ сектору одавно је решено у корист равноправности мушкараца и жена на послу. За савременог послодавца је важно да у сваком члану свог тима види личност са изграђеним карактером и могућностима. Ниједна међународна компанија не би процењивала професионалне квалитете запослених према критеријумима као што су пол, национална, верска припадност итд.
Већина менаџера дели мишљење да се избор особља мора вршити према вештинама и способностима. Многе бугарске жене ће можда порећи да су на радном месту икад биле у неравноправном положају у односу на припаднике јачег пола. Међутим, према званичним подацима, жене су за скоро 20 одсто мање плаћене од мушкараца. Присутан је трајан тренд да су домаћинства, у којима је хранилац породице жена, за око 25-30 одсто сиромашнија од осталих, због чега демографски стручњаци говоре о феномену феминизације сиромаштва у Бугарској.
Из године у годину све је већи број жалби жена поднетих Комисији за заштиту од дискриминације. У најчешћим случајевима оне су због одбијања послодаваца да запосле жене изнад одређених година старости, труднице или мајке са више деце. Има и случајева када се припаднице лепшег пола жале на сексуално узнемиравање на послу, а друге су принуђене да раде послове који не спадају у опис њиховог радног места. Фрапантан је случај флаутисткиње градског оркестра Ловеча која је морала да чисти салу за пробе, јер је била једина жена у том музичком саставу. О различитим облицима дискриминације жена код нас од стране послодаваца много тога може испричати Геновева Тишева, управник фондације „Бугарски центар за родна истраживања“:
Обратили смо посебну пажњу на положај бугарских жена на тржишту рада у вези са реформом пензионог система која је у току припреме, јер се свако нада да ће на крају своје радне каријере добити заслужену пензију. Чињеница која нам даје разлога да сматрамо да су жене дискриминисане од ранијег узраста јесте да, у поређењу са мушкарцима, оне све теже налазе посао на суженом тржишту рада последњих година и дуго времена остају изоловане. Жене раде у неповољнијим условима када је у питању однос између оптерећења на послу и висине плате. Постоји и старосна дискриминација. У многим фирмама, упркос дипломи и потребној професионалној квалификацији, не запошљавају жене изнад 40-45 година живота. Узрок је то што оне не изгледају онако како би желели послодавци. Чак и у огласима за посао неки од њих постављају захтеве за спољашњи изглед кандидаткиња за упражњено место. Код жена тог старосног доба када се оне активно брину за издржавање породице, све су чешће дојаве о експлоататорским условима рада. Није тајна да у области текстилне индустрије има низ примера самовоље и кршења закона од стране послодаваца, којима надлежни органи нису изрекли казне. По нашем мишљењу, изједначавање старосне границе за одлазак у пензију жена и мушкараца, какав је у ствари циљ пензионе реформе, довешће до још веће дискриминације жена. Већина запослених Бугарки неће моћи да стекне 37 година обавезног радног стажа за остваривање права на старосну пензију.
Проблем је још озбиљнији, јер чак и у случају доказане дискриминације на радном месту жене не покрећу судске поступке ради заштите својих права. Према Геновеви Тишевој, особе које се ипак одлуче да користе правна средства, нађу се на „црној листи“ послодаваца, посебно у мањим насељеним местима, и аутоматски остају без посла на дуго време.
Превела: Марина Бекријева
Зоолошки врт у Старој Загори добио је нове становнике – три женке огрличастог пекара и мужјака смеђег капуцина по имену Лучо. Животиње су пристигле из Зоолошког врта у Софији на основу уговора о размножавању. Ова пракса размене животиња између..
У Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Од почетка 2025. године, Служба за социјалну заштиту у Бургасу уводи нову дигиталну здравствено-социјалну услугу – „телеасистенцију“, преноси БНР..
На Тргу „Тројката“ у приморском граду Бургасу вечерас у 18.30 часова свечано ће бити отворено клизалиште на отвореном, површине 400 квадратних метара...