Сунце и лепе плаже нису једино што привлачи туристе у град Варну - ту су и бројни музеји који чувају историју бугарске ратне морнарице од искона до новијег доба. У овом граду се налази једини поморски музеј у Бугарској. Пре пар дана је један од симбола бугарске ратне морнарице, брод-музеј „Дрски,“ поново отворио своја врата за посетиоце у жељи да их упозна са свакодневицом бугарских морнара почетком прошлог века. Више појединости о томе открила нам је директор Музеја гђа Маријана Крстева:

„Брод-музеј „Дрски“ има дугу историју. У Бугарску је у деловима довезен 1906. године заједно са још пет торпиљера који су конструисани у Француској а склопљени су у Бугарској. Од 1908. године шест ратних бродова чини ударно језгро бугарске флоте. Без обзира на то што је бугарска флота била малобројна, набавком нове војне опреме она је била у потпуности оспособљена за одбрану и обезбеђивање бугарских морских граница. Управо у том периоду је популарност стекао и брод „Дрски.“ У Балканском рату 1912. године он је један од четири торпиљера који делују у конвоју. „Дрски“ је торпиљирао османску крстарицу „Хамидије,“ приликом напада погинули су чланови посаде крстарице која је била озбиљно оштећена. По речима очевидаца, Османлије су пожуриле да је окрену крмом према Босфору како би отклонили кварове након чега је она поново ушла у ратна дејства. Али је сама чињеница да ју је 40 пута лакши бугарски торпиљер успео победити у тој неравној борби имала изузетно велик морални утицај на бугарску флоту и војску не само у Балканском рату већ и у ратовима који су уследили.“

Од 1957. године „Дрски“ је постао брод-музеј који подсећа на славну прошлост бугарске морнарице. С друге стране, овај торпиљер је једино сачувано пловило те класе у свету. Овај борбени брод је био под руководством славних командира, на њему је као поморски техничар радио славни бугарски песник Никола Вапцаров.

Ово је за нас најдрагоценији експонат у музеју, рекла је др Крстева и наставила:

„Одржавање пловила, односно све врсте делатности везане за палубу, машинско одељење и навигацију, обављало је 25 највише 30 људи, укључујући официрски и морнарски састав. Машина му је била парна, на чврсто гориво. „Дрски“ је достигао максималну брзину од 25 чворова, што је отприлике око 50км/сат. Имао је три цеви за лансирање торпеда и два топа у калибру 47 мм. Морамо нагласити да је у различитим периодима коришћен као миноловац и брод у конвоју, што објашњава чињеницу зашто је био реконструисан а опрема му је била замењена. Једном речи, брод „Дрски“ је био универзалан и достојно је испуњавао све своје задатке у миру и рату.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова