Криза са илегалним емигрантима са Блиског истока и из Африке довела је до још једне линије поделе између држава чланица ЕУ и ставила на пробу неке од општеприхваћених вредности Уније. Крајем јуна, на састанку европских лидера у Бриселу, било је жустрих дебата око плана за расељавање избеглица који је предложила Европска комисија. Након заседања које је трајало 7 часова председник Европског савета Доналд Туск је изјавио да ће земље чланице прихватити око 60.000 избеглица.  Мађарска и Бугарска, као земље погођене миграционим таласом, биће третиране као "посебан случај" када дође време за одређивање броја избеглица које ће оне прихватити. Месец дана касније, Савет ЕУ за правосуђе и унутрашње послове је одлучио да ће наша земља прихватити око 500 избеглица у оквиру плана за расељавање емиграната који се налазе на територији Италије и Грчке. То је за 33% мање од укупног броја избеглица које морамо прихватити како сходно плану за релокацију, тако и сходно плану за расељавање. Велика Британија, Ирска и Данска имају право да не учествују у спровођењу тих планова. Упркос томе, неке од тих земаља ће прихватити мигранте који су већ стигли у земље ван ЕУ, а друге ће учествовати у расељавању избеглица из Италије и Грчке. Мађарска је једина земља ЕУ која неће примити ниједног странца по та два плана. Аустрија, пак, је једина која, иако нема право на повластице, неће удомити ниједног страног држављана пристиглог у Италију и Грчку, али ће прихватити 1.900 људи који се тренутно налазе на територији земаља изван ЕУ. „Последњи извештај о избеглицама НВО Амнести интернешнел показује да је, упркос повећању буџета за развојну помоћ, скоро 50.000.000 људи постало избеглице“, рекла је социолог Евелина Славкова и додала:

„То нису региони везани само за војне сукобе на Блиском истоку, већ и у Африци, где је начин живота изузетно тежак. Поред избегличког таласа у оквиру ЕУ, постоји и талас економских имиграната. Они траже бољи начин живота који им може бити обезбеђен у Европи. Овај проблем ће довести до поделе не само у земљама чланицама Уније, већ и у светским размерама.“

Не сме нас изненадити што све више држава у Европи подиже ограде дуж  граница.

„Овај процес је прво почео у Шпанији која је покушала да подизањем ограде заустави талас избеглица из Африке, прецизира Евелина Славкова. Такве ограде постоје и на грчко-турској и бугарско-турској граници. Прошлог месеца били смо сведоци активне расправе о одлуци Мађарске да подигне ограду на граници са Србијом. Тако реагују друштва која се осећају угроженим. Када не постоји јединствена стратегија за решавање толико озбиљног у светским размерама проблема, какав је тај са миграциониим таласима, видимо да свака држава на националном нивоу доноси одлуку о томе како ће реаговати. Доћи ће до поделе између држава чланица ЕУ о чему ће бити речи наредне политичке сезоне. И ако проблеми ЕУ са Грчком и Великом Британијом не могу довести до озбиљног расцепа унутар Уније, миграција би могла да узрокује тај процес.“

Ако се вратимо протеклој политичкој сезони, у Бриселу је потрошено пуно енергије и емоције у расправама о обавезним квотама. Све више се прича о неопходности преиспитивања "Конвенције из Даблина" (снагом које земље враћају избеглице у прву земљу ЕУ у коју су оне ушле). Уколико она не буде измењена, државе на периферији као што су Грчка, Бугарска, Италија, Шпанија тешко би изашле на крај са таласом имиграната. Крајња тачка већине избеглица које наша земља прима је нека друга европска држава. За разлику од Италије која их прихвата без регистрације, а затим пропушта да иду на север, Бугарска озбиљно испуњава своју улогу чувара европских граница. По мишљењу Евелине Славкове, у дискусији о избеглицама и миграцији у ЕУ посебно се истиче једно главно начело, које ће бити водеће и у последњим одлукама ЕУ, а то је: Само не у мојој кући! „Слика која се ствара да избеглице угрожавају радна места и живот људи, знатно повећава напетост, што није без основа. А то ће довести до продубљивања процеса да се у земљама чланицама оснивају и добијају на популарности националистичке партије. Све јасније ће бити да је заштита граница ЕУ и солидарност са избеглицама оксиморон.“