Замашно остварење – тако се укратко може окарактерисати изложба „Лик и подобије”, која је отворена 13. августа у Националној ликовној галерији. На њој је приказано око 80 аутопортрета бугарских сликара. Приређена је на идеју Николаја Неделчева – колекционара и мецене.

Ево шта је он рекао у интервјуу за Радио Бугарска:

„Када ме је пре пре више година један мој добар пријатељ, култни сликар Кољо Карамфилов, често звао у свој атеље да погледам шта је ново урадио, кући сам се редовно враћао са једним-два, а понекад и више платна. У једном тренутку је испало да располажем мини збирком од петнаестак његових радова. Дотле ме колекционарство уопште није занимало. Али је ова збирка некако покренула у мени пасију колекционара. Као и сваки почетник, био сам поприлично еклектичан. Куповао сам слике без јасног фокуса. У неком тренутку сам решио да би било добро да се определим за неке доминантне акценте у стварању колекције. Негде отприлике у оно време купио сам један триптих Вихронија Попнеделева –  са три аутопортрета, који се могу видети на овој изложби. Нешто касније моју збирку је употпунио и аутопортрет Свилена Блажева. Тако је постепено поникла идеја да један од тих акцената у колекцији може бити аутопортрет.”

Занимљиво у овом случају је то што се колекција не попуњава на познати начин: тражиш одређено дело, желиш да га видиш, оцениш његове квалитете и евентуално да га купиш. Николај Неделчев се уместо тога повезао са ауторима чија му се дела допадају. Са сваким од њих се договорио да направи аутопортрет. Плаћао је аванс, а по завршетку рада доплаћивао. „Истини за вољу, никад нисам могао знати шта ћу добити на крају, али ми је углед уметника била довољна гарантија. Само погледајте слике које плене својом лепотом” – каже мецена. Неке сликаре је препоручио познати мајстор кичице акад. Светлин Русев. Велики део млађих аутора су овде захваљујући препоруци куратора Надје Тимове. Уосталом она је Ликовну академију дипломирала са темом о аутопортрету у домаћој ликовној уметности.

„Савремени колекционари најрадије купују старе мајсторе – каже она. – Оне чија су имена позната свима. То је донекле ризичан подухват. Зато што они нису популарни ван предела Бугарске. Упркос томе галеристи држе високе цене њихових дела у Бугарској што мене помало изненађује. Мислим да је пракса Николаја Неделчева преседан. Не познајем друге домаће колекционаре, изузев још једног-двојице, који купују савремену уметност међународно познатих аутора. Имала сам ретку шансу да будем одобрена као сарадник који даје стручно мишљење о конкретним ауторима, њиховим квалитетима и разлозима због којих би било паметно купити управо неко њихово дело. Било је речи и о неким трендовима премда је о томе код младих ликовних уметника скоро немогуће говорити.”

Неретко за аутопортрет се везују четке, штафелај, платна, боје, једном речју неки незаобилазни предмети којим се сликар служи. У збирци Николаја Неделчева аутопортрети тог класичног типа су само два. Аутор првог је доајен бугарске ликовне уметности Љубен Зидаров. „Одрасла сам уз илустрације његових дечјих књижица. Други аутопортрет урадио је сликар из Пловдива Румен Жеков, који се определио за минималистичку апстрактну форму” – истиче Надја  Тимова.

„Када су ме позвали да се придружим том пројекту, већ је постојала листа 30-40 афирмисаних домаћих ликовних уметника. Мене, можда због тога што сам неко време провела у иностранству, снажно привлаче најсавременији облици уметности, па сам му предложила да на поменутој листи додамо имена представника најмлађе генерације талената. Руку на срце, мислим да су млади аутори показали занимљивије радове.”

Превела: Ана Андрејева