Љупка Рондова је међу најпопуларнијим извођачима музичког фолклора. Више од пола века она радује поштоваоце мелодичне музике, а данас слави рођендан који обележавамо неким од најомиљенијих песама на њеном репертоару.
Љупка Рондова је захвална верним поштоваоцима који су својим ћеркама дали име Смиљана. "Не знам колико их је, али често ми се јављају млади родитељи да ми кажу како су својој ћеркици дали име лепе девојке о којој се пева у мојој можда најпопуларнијој песми" – каже Љупка Рондова.
Љупка Рондова рођена је у селу Шестево, Костурском крају, на територији Грчке. Од малих ногу је почела певати песме своје баке– био је то једини срећан период њеног детињства. Грчки грађански рат довео је до поделе породице 1948. г. Љупка се нашла међу децом-избеглицама која су из Грчке превезена у земље социјалистичког табора.Најпре је била настањена у Румунији, онда у Пољској, а на крају је остала у Чешкој. Тамо је дипломирала словенску филологију на Карловом универзитету. Од 1960. г. је већ у Бугарској, дуго сањаној домовини, у којој се њена породица постепено окупила из разних крајева света.Љупка се запослила као филолог и солиста у првом фолклорном ансамблу у нас – "Гоце Делчев".
У току дугог низа година док је била на сцени, Љупка Рондова је свој репертоар обогаћивала непознатим и дотле неснимљеним песмама. Захваљујући њеном залагању неки фолклорни узорци из зборника браће Миладинових, Кузмана Шапкарева и неких других извора постали су познати широком кругу слушалаца. Каже да има још неке неснимљене песме које је певала њена мајка. Није мало ни ауторских песама на текст бугарских песника. Одржала је небројане концерте на неколико континената.За све ово она је стекла заслужено признање– додељени су јој ордени Старе планине и Кирила и Методија. У пролеће 2015. г. добила је и награду за целокупан допринос неговању бугарске фолклорне баштине на интернет топ листи"Годишње фолклорне награде".
Верујемо да ћете се и ви, драги пријатељи, придружите нашим најбољим жељама за здравље и захвалности на лепим песмама Љупке Рондове!
Превод: Ана Андрејева
Легенде експерименталне музике и неконвенционалног џеза, Франк Гратковски (Немачка) и Казухиса Учихаши (Јапана), отвориће Sofia Free Jazz 23. јануара у бугарској престоници. Овај јединствени догађај означава почетак новог циклуса радио-фестивала..
Својом новом нумером певачица Кристина Димитрова-Манасијева, познатија као KristinSax,нам доноси дозу магије. Осим што пева, Кристина свира на саксофону и флаути, а за песму „Магија“ она је написала и текст, и музику, док се за аранжман обратила..
На Дан породиљске помоћи, кроз песму "Да не будемо сами" присећамо се једне дубоко емотивне и друштвено значајне теме – смртности жена током порођаја. Овај пројекат окупља неке од најистакнутијих бугарских музичара – Ивана Христова (синтисајзер) који је..
Петко Славов је комплетан уметник – у области музике знамо га као аутора песама и извођача (певача, басисту и гитаристу). Има самосталне пројекте, вођа..
Први на свету концерт за виолину, хармонику и оркестар, дело композитора Минка Ламбова, премијерно ће бити одржан 29. јануара од 19 часова у Централном..
Музички пројекат „Saracta“, што значи „Чувар“, враћа нас вековима уназад, у свет древне мистике и заборављених знања. Иза овог амбициозног подухвата..