Тодор Живков је рођен 7. септембра 1911. године у селу Правец, близу Ботевграда. Године 1929. постаје члан Савеза бугарске комунистичке омладине (БКМС), а 1932. члан Бугарске радничке партије (комунисти). 1948. године, на Петом конгресу странке која је већ преименована у Бугарску комунистичку партију, изабран је за члана њеног Централног комитета, а 1954. г. - за генералног секретара ЦК БКП (до 4. априла 1981.). Године 1962. преузео је дужност председника Министарског савета, а 9 година касније постао је председник Државног савета Народне републике Бугарске. 10. новембра 1989. г. Тодор Живков је сишао с власти, а почетком 1990. је ухапшен и оптужен за низ кривичних дела. То је укратко биографија човека који је читаве 33 године управљао Бугарском. Савремени истраживачи овог периода нове историје наше земље указују да је управо његова ауторитарна и дугогодишња власт имала погубан утицај на формирање грађанског друштва које је закаснило, гушила сваку личну иницијативу и није трпела другачије мишљење.
Политички успон Тодора Живкова у периоду 1953-1964. година поклопио се са сменом генерација у бугарском политичком животу. Ово доба различитих економских стратегија и експеримената је тесно повезано са афирмацијом његовог политичког угледа у земљи и пред највишим совјетским руководиоцима. Током целог свог управљања Живков се залагао за социјалистички модел као најуспешнији. Међутим, овај модел и његово руководство су три пута довели земљу до банкрота.
Први је био 1960. г., када је Тодор Живков тајно продао Совјетском Савезу златне резерве Бугарске. До другог банкрота је дошло у периоду 1977 – 1979. година, када она није била у стању да измири нагомилане дугове од 6 милијарди долара према западним банкама. Трећи банкрот догодио се 1989. г., када је Живков, иако се држава већ две године фактички налазила у стању банкрота, продужио своју власт узимањем нових кредита од западних банака. Ауторитарно понашање комунистичког вође имало је сувише високу цену: 11 милијарди долара спољног и 20 милијарди долара унутрашњег дуга Бугарске, колапс пољопривреде, велика задуженост предузећа војно-индустријског комплекса, новоформирани систем фирми без девизних ресурса. Изузетак су била спољнотрговинска предузећа која су се налазила под контролом Државне безбедности и постала извор прихода за новопечене милионере из комунистичке елите. У својим исказима пред тужиоцима Тодор Живков је признао кривицу за економску пропаст Бугарске, али то никад није учинио јавно. Он је оптужен за злоупотребу јавних овлашћења ради прибављања личне новчане користи или користи за друга лица у износу од 26.516.039 лева. Године 1990. против доскорашњег самодршца је покренут поступак због насилне промене имена бугарских Турака извршене 80-тих година минулог века, и њиховог принудног исељења. То је тзв. Препородилачки процес у Бугарској. 18. јануара 1990 г. Тодор Живков је ухапшен, али му је неколико месеци касније мера притвора замењена кућним притвором. Ево шта је он рекао на почетку суђења против њега: Наш народ и међународна заједница очекују да ће то бити политички судски процес, да ће Тодору Живкову на терет бити стављено кривично дело против народа и државе и сл. Нема такве оптужнице против мене. Апсолутно све оптужбе да сам наводно био агент провокатор и изнео милијарде долара на рачуне у западним банкама, као и друге, у току истраге су одбачене. То су биле клевете, сензације, брукање бившег шефа државе и генералног секретара БКП. Све је то посебна комисија бившег сазива Народног собрања под председништвом Андреја Луканова доставила Главном тужилаштву ради покретања истраге.
25. фебруара 1991. г. отворен је судски процес за незакониту доделу станова, возила и новца од стране Петог одељења Државне безбедности – за безбедност и заштиту. У септембру 1992. Врховни суд је прогласио Тодора Живкова кривим за причињену штету држави од 21 милиона лева и осудио га на 7 година затвора. Пресуда је укинута пет година касније после изрицања. 8. јуна 1993. г. покренут је судски поступак у вези са тзв. Логорима смрти. У њих је у периоду од 1944. до 1962. године власт депортовала политичке противнике и лица која су својим деловањем угрожавала државни поредак и званичну политику.
Тодор Живков је оптужен и за пружање помоћи левичарским организацијама у свету и подршке међународном комунистичком покрету по његовом личном наређењу, чиме је државни буџет оштећен за 11.620.000 америчких долара. Године 1992. г. бивши комунистички диктатор и још 22 лица оптужени су да су доделом политичке помоћи земљама у развоју и комунистичким партијама оштетили државни буџет за 244 милиона лева. У вези са ова два предмета Уставни суд је нашао да се о противправном присвајању државних средстава може говорити у случају постојања „свог или туђег личног интереса“, али не и „јавног интереса“. Овај став суда предодредио је и исход судског поступка који се водио у вези са Препородилачким процесом, с обзиром да се према бугарском законодавству процесуирају кривична дела против „раса и националности“, али не и против етничких група. Све у свему, показало се да за 45 година тоталитарног и ауторитарног режима у Народној републици Бугарске криваца нема ни на видику. Тодор Живков је преминуо 5. августа 1998. године.
Превела: Марина Бекриејва
„ Био је најлепши пијаниста свог времена. Отмен, поносан и недокучив, као да је био рођен у фраку“ . Тако берлински лист „Ди Велт“ описује Алексиса Вајсенберга. Рођен је у Софији 1929. г. Одлично васпитање стекао је у космополитској породици, а..
„Верујем да би чак и талентовани Станислав Стратијев који је специјално за Велка Канева написао улогу у амблематском филму „Оркестар без имена“ тешко нашао речи утехе, да је сада међу нама. Велко је био од оних глумаца који позоришну представу..
„Оно што се догађа у свету утиче и на нас. Што више затварамо очи пред том чињеницом, што се више заглибљујемо у своје унутрашње проблеме и сами себи сужавамо видике, то смо више неадекватни у погледу доношења одлука у земљи. Зато бих рекла да..