Цела југоисточна Европа је постала транзитни регион за све већи број миграната са Блиског истока према Западној Европи. У последње време он се проширио и то драматично, на једног од западних суседа Бугарске, Македонију. Док је на граници са Грчком македонска полиција сузавцем растеривала хиљаде избеглица, на хиљаде других је похрлило. Овај проблем био је једна од главних тема управо завршене дводневне посете бугарског министра спољних послова Данијела Митова Скопљу. И то је разумљиво, јер је због повећаног миграционог притиска из Грчке који је без преседана, Влада Македоније прогласила ванредну ситуацију на јужном и северном делу границе, избегличка криза прети да прерасте у хуманитарну и македонске власти на све могуће начине траже помоћ, укључујући од Бугарске, да би се избориле са проблемом. „Македонија и Бугарска имају заједничку границу и заједничку судбину и морају да се узајамно помажу. Без координације и заједничких напора нећемо решити овај проблем“, казао је директно министар спољних послова Никола Попоски.

Шеф бугарске дипломатије је на то позитивно одговорио, уверавајући да ће Софија подржати напоре Скопља да добије логистичку и финансијску подршку од стране европских институција. Бугарска је већ пружила такву помоћ Македонији за решавање проблема избеглица за време кризе на Косову, када је више хиљада етничких Албанаца тражило заштиту од ратних дејстава. Сада је, међутим, ситуација другачија. Ратна дејства се воде на другом континенту, али је навала миграната већа. Данас Бугарска обезбеђује своје границе не само као националне, већ и као спољне границе ЕУ.

Док је у Скопљу шеф бугарске дипломатије обећавао подршку, у Бугарској је министар одбране објавио да ће пооштрити контролу на западној граници и јединицама армије, иако са ограниченим особљем и опремом. Учешће војске у граничној контроли обично се сматра неприхватљивим у мирнодопско време, а због прибегавања таквој мери Бугарска је већ била критикована. Сада је, међутим, портпарол Европске комисије прокоментарисао да државе чланице ЕУ сносе одговорност за заштиту својих граница и одговарајуће мере у том циљу остају у надлежности националних власти. Очигледно да ЕК веома озбиљно прихвата упозорење немачке канцеларке Ангеле Меркел да ће идућих година проблем избеглица бринути ЕУ више него ситуација у Грчкој и стабилност евра.

У тренутку када се очекује одобравање коначне верзије и потписивање дуго очекиваног уговора о добросуседству са Македонијом, изванредни догађаји у вези са приливом избеглица могу довести до неповољних за билатералне односе одлука. Непријатна је сама чињеница да је Бугарска већ користила армију за контролу границе са једном пријатељском и мирном земљом каква је Македонија. Међутим, у зависности од околности, јединице армије се користе или ће се користити и за обезбеђење граница са Грчком и Србијом, а оне су већ учествовале и у изградњи заштитне ограде на граници са Турском. Прилив избеглица у земље ЕУ је тако велики изазов да захтева преиспитивање неких постојећих политика везаних за слободно кретање људи, а то би могло да утиче на слободно кретање људи између Бугарске и Македоније. Међутим, такве промене би имале сличан ефекат и на кретање људи између наше земље и других суседних држава. Софија може и да не дели оптужбе Македоније на адресу Грчке да јој организовано шаље мигранте. Такве оптужбе Бугарска није упутила чак и када су из Турске у нашу земљу почеле да долазе избеглице које су пре тога стигле у Грчку. Питање је тако свеобухватно да се не би могло решити на билатералном нивоу. Сада је један од великих изазова за односе Бугарске и Македоније да се, упркос проблему избеглица, они и даље позитивно развијају.

Превела: Марина Бекријева