Већ дужи низ година, а посебно када је "Јужни ток" постао „турски“ и истиснуо Бугарску са рута руског гаса према западној Европи, Софија енергично тражи варијанте за диверзификацију извора и маршрута испоруке гаса, неопходног за задовољавање потреба националне привреде.Такву могућност пружају велике залихе горива у региону Каспијског мора. И до сада Бугарска се интензивно залагала за то да буде укључена у споразуме о предстојећим испорукама азербејџанског гаса. Пре два месеца, у јуну ове године, премијер Бојко Борисов је о овој теми разговарао у Бакуу са председником Илхамом Алијевим, а ове недеље је разговарао о могућим набавкама из Туркменистана, који се налази на супротној источној обали Каспијског мора.Ова земља има четврте по величини познате залихе гаса у свету, а још поседује и велика налазишта нафте.
Са председником Туркменистана Гурбангулијем Бердимухамедовим Борисов је конкретније разговарао о могућности да Бугарска добија гас преко будућег Транскаспијског гасовода. Цеви треба да се провуку дном Каспијског мора, повезујућиКазахстан, Туркменистан, Азербејџан, Грузију и Турску, а Бугарска би добављала плави енергент преко интерконекција према Турској и Грчкој.
Реч је о веома храбром пројекту који се већ сада суочава са више непознаница. Око морског дела Транскаспијског гасовода још увек се ломе копља. Нису довољно јасни ни финансијски аспекти изградње овако замашног постројења. У знаку питања је безбедност испорука што се потврђује чињеницом да док је Борисовразговарао са туркменистанском страном, у турској провинцији Карс дошло до експлозије на деоници гасоводаБаку - Тбилиси - Ерзурум, којим би се допремао и гас за Бугарску.Размишљање о варијантама набавке гаса са толико удаљених налазишта преко инфраструктуре која још није изграђена, могло би се окарактерисати као непромишљена идеја да није реч о европском, а само националном интересу. Идеја о Транскаспијском гасоводу већ је на дневном реду и у Бриселу, а јуна ове године одржано је прво званично заседање специјално створене радне групе, уз учешће основних потенцијалних учесника - ЕУ, Азербејџана, Грузије, Туркменистана и Турске.Јесенас је већ заказано ново заседање.
Посета Бојка Борисова Ашхабаду била је прва визита једног бугарског премијера Туркменистанукоја је створила очекивања о редовном билатералном дијалогу. У будућим контактима вероватно ће се расправљати и о другим геостратешким питањима – рецимо о активнијем коришћењу бугарских лучких терминала каоинтермодалних центара за транзитни превоз терета из Западне и Средње Европе преко Црног мора до Азије. Бугарска страна види могућности унапређења теретног железничког превоза од Варне до Туркменбашија. На билатералном плану премијер Борисов је указао и на потенцијал учешћа бугарских компанија у туркменистанским инфраструктурним објектима и грађевинским инцијативама.Започео је дијалог са новим партнером на Истоку који је по свему судећи елеменат нових опредељења Бугарске за јачање трговинско-економских веза са државама ван ЕУ, али је то друга тема.
Превела: Ана Андрејева
Албанија и Црна Гора направиле значајан напредак у евроинтеграцијама током 2024. године Лидери Европске уније састали су се 18. децембра са својим колегама из земаља Западног Балкана. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен..
Лидер ГЕРБ-а, Бојко Борисов, изјавио је да његова странка неће подржати ниједан део предложеног буџета за 2025. годину. У изјави за новинаре у Парламенту, Борисов је нагласио да је неопходно укинути закон који обавезује Министарство финансија да..
Током преговора о формирању владе, црвена линија за странку „Настављамо промену“ (НП) биће фигура премијера. Ова странка наставља да инсистира на томе да премијер буде неутралан. Копредседник странке Кирил Петков је нагласио да НП пажљиво прати преговоре,..