Све снажнији миграциони притисак на Европу претвара тему пријема Бугарске и Румуније у Шенгенски простор у посебно актуелну и она је била главна за време недавне посете вицепремијера Меглене Куневе Финској. Истовремено с тим, влада осећа да опасност од тероризма у комбинацији са приливом избеглица према западноевропским земљама, који је без преседана, води Шенген у правцу промена, а Бугарска жели да буде део тог процеса.

Главни аргументи за пријем остају исти: Бугарска је испунила техничке критеријуме за чланство, али се развој у правцу њеног пријема не примећује. Иако је ван Шенгенског простора, Бугарска стриктно испуњава своје обавезе у погледу обезбеђивања спољашњих граница ЕУ. Доказ томе и је и сама чињеница да је руте масовне сеобе са Блиског истока према Европи избегавају. Софија је и даље склона да прихвати и делимично приступање Шенгену, односно да се за почетак отворе ваздушне и поморске границе. Међутим, за разлику од раније, сада влада инсистира да се пријем у чланство више не одлаже. Или као што је потпредседница владе Кунева рекла, одлука о Шенгену је потребна одмах, а не након спровођења реформе судства и усвајања измена и допуна Закона о судовима, Законика о грађанском поступку, Законика о кривичном поступку или Кривичног законика.

Влада дели и нови став ЕУ да се на Шенгенски споразум више не сме гледати само као на питање везано за слободно кретање људи, већ и као на инструмент безбедности. У том контексту она тврди да чим нема потпуни приступ Шенгенском информационом систему, Бугарска не може бити 100% ефикасна у борби против криминала. И заиста - да је Бугарска имала потпуни приступ дотичном систему, вероватно она не би допустила да њени држављани буду умешани у трагедију са избеглицама чија су беживотна тела пронађена у камиону на ауто-путу у Аустрији. Кријумчарење људи је кривично дело чија је организација толико сложена да се путем националног информационог система не може утврдити како су бугарски возачи камион мађарских регистарских таблица, који је раније био у власништву словачке компаније, оставили на путу - 50 км од Беча, са 71 лешом избеглица са Блиског истока које су укрцане на непознатом месту. Одавно је већ кријумчарење транснационална појава због чега се она може сузбити само транснационалним активностима и средствима.

Тренутно ЕУ преиспитује своју миграциону политику и Софија изјављује жељу за активним учешћем и у том процесу. У контексту ове жеље министар спољних послова Данијел Митов је најавио да Бугарска намерава да у ЕУ иницира разговор о проширењу стратегије и озбиљнијим активностима против Исламске државе. По мишљењу Софије, посебно важно је правити разлику између избеглица и економских миграната и на основу тога имати различит однос према једнима и другима. Такође, влада сматра да напори треба да буду усмерени не само на ефекте избегличког таласа, већ и на његове корене који су повезани са проблематичним државама Блиског истока и северне Африке.

Развој по питању пријема Бугарске у Шенгенски простор Софија очекује на предстојећем заседању Савета за правосуђе и унутрашње послове у септембру, а коначну одлуку – на састанку Европског савета крајем октобра. Међутим, да ли ће околности дозволити то? Немачки министар унутрашњих послова је у августу упозорио да је могуће да „чланство његове земље у Шенгену неће издржати“ ако и друге земље не поделе терет у вези са пријемом избеглица. Везано за недавно спречени терористички напад на воз који је саобраћао на релацији Амстердам-Париз Белгија је затражила преиспитивање шенгенских одредаба, што би омогућило повећање провера идентитета и пртљага путника, што је у ствари делимично враћање на снагу правила о граничној контроли. Шенгенски споразум пружа могућност да земље потписнице, из безбедносних разлога, поново уводе граничну контролу, што су Француска и Португал већ радили. Сада, међутим, опасност од избегличког притиска је дугорочна и могла би да доведе до поновног увођења граничне контроле на дуже време.

Дешава се тако, да с једне стране талас миграната претпоставља, а с друге спречава пријем Бугарске и Румуније у Шенген, због повезаних са њим изменама. Под овим околностима настаје питање: „Уласку у какав простор тежи Бугарска?“. И зар није боље да могуће одлуке сачекају.

Превод: Албена Џерманова