Ова се недеља одвијала у знаку грађанских протеста против високих цена горива и његовог ниског квалитета. И све то на позадини драстичног пада цене нафте у светским размерама. Људи су незадовољни чињеницом да никоме није јасно зашто на позадини овог пада цене на берзи до 40 долара по барелу, код нас се она не мења адекватно на мало и даље је међу највећим у Европи. То, по њима, значи да држава треба да удари по столу и да уведе ред у формирању цена!

Међутим, све то није баш тако једноставно. Објаснио га је потпредседник владе Томислав Дончев, наводећи да држава не продаје нафту, не поседује нити рафинерије, нити формира цену, али и поред тога мора да гарантује транспарентност тих процеса и да убеди грађане да нам је тржиште поштено.

Дакле, проблем је у тржишту. Код нас је оно у принципу слободно већ од 10. новембра 1989. г. То је подвукао и министар економије Божидар Лукарски. Тражња и понуда – таква је мантра слободног тржишта. Слободно, слободно, али ипак постоји потреба за регулацијом, јер на овом свету нема ничег горег од монопола. А да ли монополи постоји или не, одлучује Комисија за заштиту конкуренције. Међутим, монопол код нафтних у Бугарској производа ипак постоји, јер једина рафинерија „Лукојл“ држи 70 одсто испорука горива. Остали играчи на тржишту поштују њене цене и без картелних споразума сви купују од ње, једноставно јер је „Лукојл“ највећа и једина компанија у тој сфери. Питање је зашто не купују и од рафинерија ван предела Бугарске?! То би свакако анимирало конкуренцију и тржиште.

Иначе, непознати у једначини су на путу од цене на велико до цене у бензинским пумпама. На том путу видљиви су трагови производне цене или цене коштања тона рафиниране нафте, акциза на горива и државних такси, маржа и рабата на бази којих се формира добит дистрибутера и трговаца, ниске потрошње у земљи, због чега и сада једина домаћа рафинерија ради скоро у потпуности за извоз. Свакако, од значаја је и коришћена сировина. „Лукојл“ ради са руском нафтом сорте „Урал“ са великим садржајем сумпора што пак захтева више трошкова за испуњење параметара евро дизела. Ето због чега „Лукојл Нефтохим Бургас“ ради на проширењу и модернизацији у вредности од 1,5 млрд долара, што ће обуставити рад старих производних капацитета из 60. година прошлог века. Њихова замена технологијама за прераду последње генерације ће довести до повећања квалитета и ефикасности производње, која ће одговорити највећим еколошким стандардима. Али. како је постало јасно, то кошта много пара.

Према стручњацима сви наведени чиниоци дају одговор на питање зашто су цене горива инерцијског типа и не опадају у хармонији са глобалним темпом оних сирове нафте, тј. зашто цена нафте и дизела код нас не може да буде испод једног евра, како то захтева једноставна аритметика.

Ипак можемо урадити нешто и то зависи од државе. Мислим на либерализацију тржишта горива, олакшање увоза нафтних деривата и стварање одговарајуће берзе производа код нас. То би изазвало опадање цена на мало за још 10%.

Превод: Александра Ливен