Осмог септембра је постало јасно да је Бугарска одбила да допусти руским војно-транспортним авионима да од 1. до 24. септембра пролазе кроз њен ваздушни простор како би снабдевали Сирију пакетима помоћи. Из Министарства иностраних послова су прецизирали да је разлог тога нетачно наведена у захтеву за прелет информација о циљу летова и садржају товара. Министар одбране Николај Ненчев је саопштио да је најављено да се ради о хуманитарној помоћи, али је постојала информација да се ради о наоружању. Уследила је оштра реакција Москве која јасно указује да су бугарско-руски односи опет помрачени.
Представник Комитета за међународна питања Савета Федерације Русије изразио је жаљење да је Бугарска прва поклекла притиску САД да балканске земље обуставе руске авионе са хуманитарним пошиљкама Сирији. Потпредседник Руске Думе је уверио да ће Москва пронаћи адекватан одговор на „непријатељски потез“ Софије, а руско Министарство иностраних послова је затражило објашњење.
Непружање ваздушног коридора од стране Софије није преседан у нашим билатералним односима. У јуну 1999. г. Бугарска није дала руским авионима приступ свом ваздушном простору ради повећаног присуства Русије на Косову. Тада Бугарска још увек није била члан НАТО, али сада већ јесте и у том свом својству пажљиво прати све што се дешава у Сирији. Због тога сигурно јој није измакло да је, пошто је у суботу амерички државни секретар Џон Кери изразио пред руским министром спољних послова Сергејем Лавровим забринутост због евентуалног руског војног ангажмана у Сирији, Лавров коментарисао да руска страна никада није крила своју намеру да достави војну опрему сиријским властима за борбу против терориста.
Сумња да Русија није коректно најавила садржај ваздушног терета такође није без преседана. Пре три године авион Airbus A320 је такође био приморан да слети у Турску на путу из Москве у Дамаск због сумње да превози руску војну опрему. Тада су се сумње обистиниле, али ево, сада се ситуација понавља.
Да ли ће Софија и даље објашњавати у чему је проблем, на чему инсистира руско министарство иностраних послова, за сада није јасно, јер портпарол бугарског министарства иностраних послова Бетина Жотева је већ објаснила да је забрана руским авионима да прелећу нашу територију на путу за Сирију изречена због основаних сумњи да карактер терета не одговара декларисаном. Рекла је још да је Бугарска самостално донела ту одлуку.
Међутим, намеће се једно друго питање. Ако је истинита тврдња Москве да забрана Бугарске није баш толико важна, јер Русија може да користи и друге ваздушне коридоре, зашто је онда она уопште тражила приступ бугарском небу? Одговор на то питање нико не даје, али се ствара осећај да прави разлог можда није намера достављати хуманитарну помоћ, већ нешто друго.
Ма какве сумње постојале, јасно је то да су тензије у односима Софије и Москве задобиле кронични карактер. А то је штета, чак и ако су две земље на два супротна политичка пола.
Превод: Александра Ливен
Након што су из једанаестог покушаја успели да изаберу председника 51. сазива Народног собрања, посланици су гласали „ан блок“ за избор потпредседника Парламента. За председницу је изабрана Наталија Киселова, кандидаткиња коју је предложила коалиција..
Двадесет пет дана након формирања новог 51. сазива Народног собрања Бугарске, из 11. покушаја, изабран је председник Парламента. Са 140 гласова "за", 93 "против" и без уздржаних, на ову функцију је изабрана доц. Наталија Киселова из редова Бугарске..
Народни посланици су данас по 10. пут покушали да изаберу председника парламента, али и овај покушај није уродио плодом. Рад 51. сазива Народног собрања остаје блокиран. У десетом покушају избора председника парламента посланици су опет..