Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

2000. година: Збогом Невени Кокановој - Првој дами бугарског филма

БНР Новини
Фотографија: архива БТА

Ирина у филму „Дуван“ , Жана у филму „Инспектор и ноћ“, Лиза у филму „Крадљивац бресака“, Ана у филму „Карамбол“, Тинка у филму „Момак одлази“... Она има преко 50 улога у филмовима, али је увек тврдела да је њена права пасија - позориште. А у свету кинематографа и позоришта важи једно заједничко правило – велики глумци су они који су најприроднији и не добијају вртоглавицу од светлости рефлектора. Невена Коканова је једна од њих.

Никада нисам одговарала тачно на једно од питања која су ми постављали у вези са мојом професијом – коју бих улогу желела да одиграм. Задовољавала сам радозналост новинара речима „компликована, савремена, конфликтна“. Али када сам тражила одговор за себе, размишљала сам о богатству које се крије у речи „жена“. Она је суштина и почетак. Извор човечанства. Узвишена и божанствена, историјска и свакодневна, али Вечита. Управу њу, вечиту, волела бих да одиграм. И ако моја уметничка палета поседује потребна изражајна средства да преточи дубине тог женског света, бићу поносна да сам жена.

Невена Коканова и Раде Марковић у филму „Крадљивац бресака“Тешко је навести другу бугарску глумицу која је оличење апсолутне женскости. Осим лепоте и изузетне фотогеничности, она је као икона – фина, достојанствена и некако стидљива. Није случајно да је после пројекције филма „Дуван“ у Кану, један шведски новинар ускликнуо: Зар ова јунакиња није лепша од Софије Лорен!

Невена је рођена у Дупници 12. децембра 1938. године. Њен отац је био официр царске војске и био је у саставу бугарског корпуса у Македонији, а после 9. септембра 1944. г. комунисти су га затворили у логор Белене. Невенина мајка Елеонора пореклом је из аустријске племићке фамилије Фон Хелденберг. Будућа звезда је била ученица Трговачке гимназије када је први пут закорачила као статиста у чаробни свет филма. Онда је одлучила да студира на Високом институту за позоришну и филмску уметност, али ју је комисија одбацила. Међутим, кратковидост академског жирија није била пресудна за њу и то захваљујући поштоваоцима Мелпомене у Јамболу. Невена се толико свидела директору тамошњег позоришта Јанакију Стојанову да ју је он позвао да се придружи саставу када је имала свега 17. година. И одмах су јој дали улогу Јулије. Она је увек понављала да је тројица уметника била довољна да надокнади њене академске студије – њен супруг редитељ Љубомир Шарланџијев и глумци Григор Вачков и Апостол Карамитев. О Карамитеву Невена каже: Од њега сам научила онолико, колико би ми дале пет позоришних академија.

А шта кажу о њој редитељи?

Вало Радев: Невена је била глумица која је сјајно знала да упије осећања која јој бацаш. Покажи неки осећај, она га одмах хвата и враћа га пред оком камере. Али то ради кроз призму свог душевног мира и преко текста који треба да каже.

Данас људи не знају много о њеном приватном животу, јер она није дозволила објављивање њене биографије. Свог будућег супруга Љубомира Шарланџијева упознала је на снимању филма. Од тог а дана она је постала средиште његовог стваралачког света и живота. Он је био посебно строг према њој и бескомпромисан - ако сценарио не одговара њеном амплоа, није јој давао улогу.

После дивног наступа у филмовима „Дуван“ и „Крадљивац бресака“ добила је бројне награде. Али су запажени ликови Ирине и Лизе отежали њен пут у синематографу. После њих је тумачила улоге лепих, понекад фаталних жена, али је осетила да се у њима понавља. Спасио ју је муж претворивши је у филму „Мирис горких бадема“ у понижену љубавницу. И за своју фантастичну глуму одликована је 1967. г. на Варненском филмском фестивалу наградом за најбољу женску улогу.

Невена Коканова је и прва бугарска глумица за коју се пишу улоге. Управо она је инспирисала Благу Димитрову за сценарио „Одступања“. Опет за њу Константин Павлов створио је „Успомену на близнакињу“. Чак је и својој јунакињи дао њено име – Невена. Нажалост, постао је лоши пророк. Болест која мучи филмску јунакињу, спопала је и Прву даму бугарског филма. Невена Коканова је преминула од рака 2000. г., у 61. години живота.

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

1995.-1997. г. – „Зимe нашег незадовољства“ – II део

Ове седмице у рубрици „80 годинау 80 недеља“ биће речи о једном од разлога који су довели до оставке владе Жана Виденова– стечају 15 банака у Бугарској. После кризе са житарицама 1995. када је дошло до дефицита пшенице и двоструког повећања..

објављено 13.8.15. 09.10

1996. година – Убиство Андреja Лукановa

Датум 2. октобар 1996. упамтићемо по томе што је први пут у најновијој бугарској историји убијен један председник владе, премда и бивши. Пре њега исту судбину, али после диригованог процеса за време такозваног Народног суда у фебруару 1945., задесила је..

објављено 7.8.15. 12.10

1995-1997. - Зиме нашег незадовољства - I део

Први пут су у један прилог у рубрици „80 година у 80 недеља“ укључени   догађаји који обухватају период од три године, јер је управљање владе Жана Виденова симптоматично за неуспешну транзицију, у којој се и данас налази Бугарска. После победе на..

објављено 29.7.15. 14.57