Самоков је од Софије удаљен 55 километара, а међу туристима је познат и као град који је у непосредној близини зимског центра Боровец. Ово место обилује траговима који данас сведоче о бурној прошлости тог дела земље. На једном месту се овде могу видети добро очуване фреске, примери изузетно лепог иконописа израђени у стилу локалних мајстора, ритуални предмети и сечива израђена од гвожђа.

Историјски музеј у Самокову је један од најстаријих код нас а основан је 1930. године. Што се његових поставки тиче, оне су прилично разнолике и богате. Стална археолошка поставка музеја садржи пре свега предмете из доба Трачана као и такве који датирају из касног античког доба. Етнографска збирка се састоји из богатог фонда предмета као што су накити, керамичко посуђе, дуборез, а збирка уметничких дела укључује иконе, слике и фотографије рађене у првим фотографским атељеима код нас. Највеће интересовање побуђују уметничка дела изузетне вредности која су настала у надалеко чувеној Самоковској школи иконописа. Један од најталентованијих и најистакнутијих представника те школе био је самоковски мајстор Захари Зограф. Посетиоци музеја су у прилици да виде његове личне ствари, документе, као и иконе и слике које је он насликао.

Данас се Историјски музеј Самокова може похвалити са више од 30.000 експоната, а музејске збирке стално расту. Битно место у његовој колекцији заузимају предмети везани за старе ковачке радње. Локални мајстори ковачи су користили постројења у којима су, помоћу маљева које покреће вода, обрађивали гвожђе. Постројење су назвали самоков по коме ће касније град добити име. Више појединости о томе испричао нам је директор Музеја Веселин Хаџиангелов:

10. септембра је свечано откривена макета чувеног постројења самоков. Она је у реалној величини, а постављена је на самом улазу у град. Избор места није случајан, јер се управо тамо пре 100 година налазило једно од ових постројења. Самоков представља маљ који покреће вода. На овај начин се пречишћава растопљено гвожђе, а предмети и сечива израђени од њега су чвршћи и технички отпорнији. Ова постројења су се појавила у периоду од 12. до 14. века. Претпоставља се да су их на ове просторе донели рудари германског порекла из централне Европе. У то доба је самоковско гвожђе постало еталон за мерење квалитета гвожђа. На великим европским тржиштима и у производним центрима у Османском царству користила се мера „један самоковски кантар“ (мера за тежину, око једног килограма). Познато је да самоковско гвожђе не рђа, јер се, после обраде, по свом квалитету приближава челику. У дворишту Музеја су изложени оригинални маљеви самокова који су више од 70 година на отвореном, дакле, изложени су различитим временским условима, а не рђају. Од самоковског гвожђа су израђена сидра, велики машински елементи за чврсте, нераздвојиве везе који су коришћени у изградњи мостова и бродова, а који се и дан данас чувају на различитим местима. Овај занат је мештанима омогућио добру зараду што је подстакло развој локалне привреде у доба националног препорода. И не треба да нас чуди што се град претворио у средиште културе, уметности и образовања. У том граду је своја врата отворила чувена Самоковска уметничка школа, а подигнути су и многи храмови које су осликали искусни мајстори. Из писаних докумената сазнајемо да су поред локалног бугарског становништва овде живели и Турци, Јевреји, албански досељеници и Грци, зато и дан данас у граду имате јеврејску и грчку махалу. На овом месту су се сусрели људи различитих вера и сви су имали своје храмове. Данас се у Самокову, поред пет цркава, налази једна џамија, као и синагога које су проглашене споменицима културе и свако ко пожели може да их посети.

По речима Веселина Хаџиангелова, посебна пажња је посвећена и археолошким истраживањима у том крају. Тако је, рецимо, пре две године обновљено утврђење Цари Мали град у оближњем селу Белчин. Тврђаву је за кратак временски период посетио рекордан број туриста, преко 630.000 људи.

Ове године су успешно завршена археолошка ископавања на локалитету који стручњаци већ дуго истражују, реч је о Шишмановом калету. Утврђење на чијој су територији откривени остаци ранохришћанских цркава, стамбених објеката датира из каснијег римског доба. Ових дана планирамо да отворимо малу изложбу на којој ћемо приказати нове предмете којима је допуњен музејски фонд, реч је првенствено о археолошким налазима откривеним током последње сезоне, рекао је Веселин Хаџиангелов.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: museumsamokov.blogspot.bg